Bioderma - Micelarna voda (Sensibio H2O)

Nikada ranije nisam probala ni jendnu micelarnu vodu, ali sam dosta čitala kod blogokoleginica na blogovima (najviše o Garnier-ovoj i Loreal-ovoj, tu negde se provukla i po koja LRP micelarna voda) i planirala da probam.

Ovu micelarnu vodu sam dobila na poklon od Metropoliten parfimerije za "Prvi otvoreni dan za blogere" . Bila je na testiranju neko vreme i evo došao je trenutak da svoje iskustvo podelim i sa vama.

Odlična inovacija u svetu kozmetike! Kako nešto tako nisu ranije otkrili?!  :)  Ne znam kakve su ostale (gore navedene vode), ali ova je za mene bila totalno otkriće!

Moja rutina skidanje šminke se sastojala iz umivanja toplom vodom i bebi sapunom (prvo da sva ta šminka malo "smekša"), a onda ostatke skinem mlekom za lice (Bioten roze), uglavnom je to bio predeo oko ociju i u korenu kose.

Ova voda je SAVRŠESTVO!!! Da ne kažem SVETA VODICA  :D
Tek sam sada videla koliko mi šminke ostane na licu posle umivanja vodom i sapunom.

Verujem da ce se devojke složiti da je jedina mana ovog proizvoda je cena. :(  Svako kome cena nije stavka, svakako ne treba da razmišlja, nego pravac u šoping, neće se pokajati  :)

Sve podatke o količini (pakovanju koje ostavlja utisak kvaliteta) i ceni Bioderma micelarne vode (Sensibio H2O) možete naći na stranici Metropoliten sajta (ostavljam vam link).

Proizvodjač kaže:

- SENSIBIO H2O, na bazi BIODERMA inovativne formule, nežno čisti i uklanja šminku sa lica i očiju. Micele efikasno mikro-emulguju nečistoće i čuvaju prirodnu barijeru kože. Umirujući akivni sastojci smanjuju iritacije kože. Hipoalergijski proizvod. Bez  parfema, alkohola, boja.

Upotreba:
Natopiti micelarnim rastvorom komad vate (blazinicu) i ukloniti nečistoće i/ili šminku.
Nije potrebno ispirati sa kože.


Ja kažem:

Oduševljena sam i sve sto kaže proizvodjač, mogu da potvrdim. Žao mi je samo što je toliko skupa inače je odlična!





Da li ste vi imale iskustva sa ovom micelarnom vodom i kakvo je vaše iskustvo?




Hvala što čitaš  :)

Čitaj dalje

ZAŠTO JE VAŽNO VAKCINISATI LJUBIMCE - Mazina priča

 

Ćao ja sam Maza i ovo je moja priča... 

Ja sam ženka pulija i imam oko 7 meseci. Donešena sam u dom pun topline i ljubavi, kada je najmladji od tri dečaka imao oko mesec dana kao i ja. Kada su me doneli mislili su da sam krem boje, ali meni je samo trebalo jedno generalno kupanje  :) 

Ovakvu su me doneli

Pošto je novorodjena beba zahtevala potpunu maminu pažnju, mene je okupala vlasnicina drugarica koja je često tu. Tako smo se upoznale i zbližile.

 

Kada su me okupali :)

Mene svi vole. Kako da me ne vole kad sam puna života, skakutava i vesela. Iako lajem na druge pse, decu obožavam i stalno trčim za njima.

Jednog jutra osećala sam se loše. Povraćala sam dva puta i gazdarica je odlučila da me odvede kod veterinara. Pošto je imala pune ruke posla (koji ne može da se odloži) od kog nije znala gde će pre, ona njena drugarica (što me je kupala) se ponudila da me odvede na pregled. Iako se nisam osećala baš dobro obradovala sam se kada sam je videla, mahala, repom lizala joj ruku jer se stalno igra sa mnom i priča mi kad god me vidi.

Spakovala me je u kola i odvela negde. Kada smo stigle uvela me je u neku prostoriju i stavila na neki sto. Prišla je neka devojka i počela da mi otvara usta, zagleda zube, oči, da mi prepipava stomak... Njih dve su nešto pričale i posle kratkog razgovora bocnuli su me nekim iglicama u ledja. Nije mi bilo baš prijatno, plašila sam se i iako me nije bolelo ja sam cvilela i lajala.
Vratile smo se kuci. Nisam ništa jela i osećala sam da već ne mogu da se krećem. Sve mi je bilo teže. Ujutru me gazdarica zvala da dodjem da jedem, ali ja nisam mogla ni da ustanem. Posle kratkog vremena opet je došla ona drugarica, zovnula me. Ja sam jedva smogla snage, mahnula joj repom i ulozila i poslednji napor, napravila tri koraka prema njoj i sela. Htela sam, ali nisam mogla dalje. Ona me je uzela, nesto rekla gazdarici, spakovala me u kola i ponovo odvezla. 

Ležala sam do grada. Jedva sam imala snage i da je pogledam. Kada me je unela u onu prostoriju i stavila na onaj sto počela je da plače. Ona devojka sa iglicama i jos jedan momak su prišli i opet počeli da me zagledaju sa svih strana. 

Mislili su da imam kugu, jer sam povraćala, imala krvav proliv, ali nisam imala temperaturu. Bilo im je čudno, jer nije bilo ništa karakteristično. Ja sam još mala i još istražujem svet oko sebe, ali sve sto nadjem mora da prodje kroz moje zubiće, tako da su mislili i da sam pojela neki sundjer.

A tek što volim da se valjam po prašini i u ulju od kola... :)

Mislili su da neću preživeti. Postojala je opcija čak i da me uspavaju. Ja sam ih gledala mojim crnim okicama želeci da shvate da želim da živim! Opet su me bockali onim iglicama.

Ostavili su me u toj prostoriji, stavili mi neku iglu u nogu i dali mi neku tečnost od koje nisam bila više gladna i malo sam se bolje osećala. Bila sam tužna jer su me stavili u neki kavez i ostavili me onoj nemilosrdnoj devojci da me bocka onim iglicama. Dolazili su da me obilaze svaki dan čemu sam se ja radovala, šetali me nekoliko krugova oko zgrade, a za to vreme ja sam nekoliko puta povraćala (ne neki čudan način, samo sam bez najave izbacivala vodu kroz sta) i nisam se osećala bolje. 

Jednom su me čak odvezli kuci da vidim dečake. Iako sam bila bolesna, želela sam da se igram sa njima i trčala sam po dvorištu dok sam imala snage. 

 

Onda sam opet nekoliko puta povratila i opet me mučio onaj krvav proliv. Odmah su me vratili nazad kod onih ljudi.

Radili su mi neke testove (na kugu, štenećak, krpelja, krvnu sliku - koja je bila savršena, snimali mi stomak). Kada su im svi ti testovi rekli da sam ja ustvari dobro oni su se zbunili, odlučili su da me operišu, jer je to bila poslednja opcija koja bi mi mogla pomoci. 

Pre toga iako sam bila gladna, danima sam okretala glavu od hrane. Nisam mogla ništa da jedem. Oni su me nudili, kupovali neke gulaše i neku lepu hranu, ali ja nisam mogla da jedem.

Operisali su me. Posle operacije ležala sam ošamućena. Došli su da me vide, gazdarica, drugarica i jedan od dečaka. Ja sam bila srecna, mahala sam repom, ali sam ležala i polako dolazila sebi od operacije.

Kada mi je ona devojka sam iglicama prišla, nisam znala sta da očekujem, mislila sam da će me opet bosti, pa sam kao ošurena skočila na noge i počela da cvilim. Izveli su me napolje. Napravila sam nekoliko koraka, opet povratila (od anestezije) i srušila se u travu. Unele su me unutra i stavile da odmaram.

Sutradan mi je ona devojka (moja noćna mora) ponudila hranu. Iako sam bila gladna, nisam želela od nje da uzmem. Ubrzo je došla drugarica sa nekom jako lepom paštetom. Ponudila me je. Naravno da nisam odbila  :)  Malo sam pojela jer nisam mogla više. Ona me je grlila i smejala se.

Polako sam se počela oporavljati. Tih nekoliko dana dok sam bila bolesna dosta sam smršala. Sada sam na dijeti, jedem češće po manje i daju mi obareno pileće belo meso i pirinač.

Ja se mnogo bolje osećam. Imam ranu na stomaku i opet ću ići za nekoliko dana da mi skidju konce.

A da mi daš nešto za jelo?!!!

*Maza je sada na dijeti i mnogo bolje izgleda. Još prima antibiotike. Čekamo da se skroz oporavi pa da je okupamo i isfriziramo  :)  (takodje i da je vakcinišemo)

Iako Maza sada mrzi onu devojku sa iglicama, danas joj je uzela granule iz ruke  :)


Verujem da životinje sve znaju i osećaju. Neverovatno koliko volje ima jedno tako malo stvorenje. Takodje verujem da oporavak životinje zavisi od same životinje, stručnosti i spremnosti veterinara da pomogne, kao i želje i spremnosti samog vlasnika da se ljubimac oporavi!


Ovim putem bih se zahvalila stručnoj, ljubaznoj i uvek spremoj da pomogne ekipi iz veterinarske ordinacije Darvin koji su imali toliko strpljenja i volje da pomognu Mazi. Koji su takodje imali razumevanja za moje svakodnevne (u proseku) dvočasovne posete i brojne pozive van radnog vremena. Mi razumemo da Maza nije njihov jedini pacijent, ali su i oni razumeli nasu ljubav i brigu za Mazu, kao i Mazinu želju za životom. HVALA IM!!! 

Ovde je Maza bila baš mala

Vlasnici, na vreme razmišljajte o svojim ljubimcima jer je tako lakše i za životinju i za vas, kao i za vaš džep!

Ostavljam vam tekst koji govori o tome ZAŠTO JE VAŽNO VAKCINISATI LJUBIMCE!
*Tekst je preuzet sa FB stranice veterinarske ordinacije Darvin u Novom Sadu.

Vakcine su deo preventivne nege koja je izuzetno bitna za zdravlje naših ljubimaca jer ga štite od zaraznih i potencijalno smrtonosnih bolesti.
Psi se rađaju sa određenim nivoom antitela u svom organizmu koja su nasledili od svoje majke. Antitela ih štite od raznih bolesti tokom prvih nekoliko nedelja života a nivo antitela dosta da varira u zavisnosti od mnogo faktora. Antitela koja su štenci nasledili od svoje majke onemogućuju dobar odgovor organizma na vakcinu i iz tog razloga se sasvim mladi štenci ne vakcinišu. Kako štene postaje starije nivo antitela poreklom od majke se smanjuje pa tako oko 25% štenaca u svojoj 6 nedelji života može da na pravi način odgovori na vakcinu i iz tog razloga upravo 6. nedelja starosti predstavlja početak imune zaštite šteneta.
Protokoli po kojima se štenci vakcinišu mogu se razlikovati od veterinara do veterinara u zavisnosti od vakcina koje koristi i iskustva veterinara.
Najčešće se prva vakcina radi u 6.nedelji života i pravi imunitet na mačiju kugu (parvovirus) i štenećak pasa. Druga vakcina je u starosti od 10 nedelja i ona je polivalentna odnosno štiti od nekoliko bolesti (virusa štenećaka (CDV), virusa zaraznog hepatitisa pasa (CAV),parvoviroze pasa (CPV),virusa parainfluence i leptospiroze). Četiri nedelje nakon ove vakcine dajemo ponovo istu vakcinu (booster) koja treba da podigne imunitet na veći nivo i da pruži zaštitu narednih godinu dana.
Ove vakcine nisu obavezne ali svaki odgovoran vlasnik bi trebao da ih uradi jer su bolesti od kojh štite dosta česte,opasne i veoma skupe za lečenje (ukoliko uopšte mogu da se izleče!).
Ono što morate da uradite jeste da vakcinišete psa protiv besnila i da ga trajno obeležite čipom.Na to vas obavezuje zakon RS i ne poštovanje povlači za sobom materijalne sankcije koje mnogostruko prevazilaze cenu same vakcine i čipa.
Nakon prve godine života,i vakcina protiv zaranih bolesti i vakcina protiv besnila se ponavaljaju jednom godišnje.
Budite odgovoran vlasnik!

Evo nekoliko snimaka u vezi sa ovom rasom pasa sa vise informacija za one koje to interesuje:

https://www.google.rs/search?q=puli+pas&client=firefox-a&hs=cPQ&rls=org.mozilla:en-US:official&channel=sb&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ei=LQdMU-2SPOX9ygPez4LACg&ved=0CAgQ_AUoAQ&biw=1024&bih=615

http://www.animalplanet.com/tv-shows/dogs-101/videos/puli.htm

http://www.veterina.info/component/content/article/62-rase-pasa/523-puli

http://www.mojaoaza.com/kategorije/psi/rase-pasa/puli-madjarska-rasa












Hvala sto čitaš!

Čitaj dalje

Rad na brodu (recnom) 4.deo - Slobodno vreme

Dugo nisam pisala na ovu temu, a vidim da ostali postovi (na ovu temu) imaju baš dosta pregleda i svakim danom bar neko čita o životu i radu na brodu.


Kao što sam već u naslovu najavila, ovde ću vam opisati kako je izgledalo moje slobodno vreme na brodu.

Slika preuzeta sa   http://sites.psu.edu/khallmusic/wp-content/uploads/sites/5732/2013/10/Free-Time.jpg

Sve je bilo u znaku sata! Sat sam skidala sa ruke samo kad sam se tuširala. Svaki minut vam je tamo kao kuća! Slobodno vreme meriš na minute i sekunde, a ne na sate (kako to obično radim kod kuće)! Sat ti postane najbolji prijatelj!

Slika preuzeta sa  http://3.bp.blogspot.com/-STwD2yCcwfo/TosUKCPE0RI/AAAAAAAAAGk/QULH0LIzIUo/s1600/daylight-savings-time.jpg

Pošto vam je već dobro poznato koje je radno vreme na brodu (od 6:30 ujutru do 23h sa nekoliko pauza), jasno vam je da slobodnog vremena teško i da ima. Zapravo ja bih to vreme tamo podelila na "RADNO VREME" i "VREME ZA SVE OSTALO".

U "radno vreme" bih uvrstila sate provedene u uniformi, dok u "vreme za sve ostalo" dolazi vreme za ličnu higijenu, vreme za obroke, vreme za spremanje kabine, ribanje kupatila, vreme za pranje veša, vreme za spavanje (mislim da sam sve nabrojala). Pravog SLOBODNOG vremena (na koje smo svi navikli) NEMA!

Ovde kod kuće mi nekada teško padne kada moram da spremam i to svrstavam u "radno vreme", ali tamo sam jedva čekala koji slobodan trenutak da stignem da odradim ono što mi je "zaostalo" zbog produženog radnog vremena.

Opet se vraćam na to da je sve stvar organizacije na brodu. Čak se dešava da unutar iste kompanije, na različitim brodovima varira to "slobodno vreme".

Kod nas na brodu je organizacija bila katastrofa. Nije se znalo ko pije, a ko plaća, naročito prvih nekoliko meseci (2-3). Dešavalo nam se da radimo dupli posao.


Kako bih što manje zakomplikovala i kako bih vam što bolje objasnila skratiću priču i pojednostaviti.
Pošto je naša kompanija saradjivala sa različitim agencijama koje su "prodavale ture", svakih nedelju dana je bio neki predstavnik agencije (kao vodja puta) sa gostima. U toku sezone se menjalo nekoliko predstavnika, pa smo sa njima postali već slobodni i "domaći". Kako su se oni menjali, tako se menjao i program aktivnosti za goste na brodu. Ono što je svake nedelje bilo isto je doček gostiju u nedelju oko 16h, koktel dobrodošlice i kratka obuka za slučaj opasnosti, u 19h je večera u restoranu. Svaki dan su imali neke ekskurzije i obilaske gradova, četvrtkom je uvek bio CREW SHOW, subotom uveče "večera sa kapetanom" i nedelja ujutru iskrcavanje i tako u krug. 

Iz jedne agencije smo imali predstavnicu koju je većina zaposlenih u restoranu (uključujući i mene) mrzela. Posto nije znala kako da im organizuje vreme, gde će sta će, DAJ DA SE KRKA! Kad god smo imali njene goste, restoran je padao na nos od posla.

Pa evo kako je izgledao jedan od (najgorih) dana koji su se neretko ponavljali.

Ujutru doručak od 7 do 9h (od 9 do 10:30 se sprema restoran). 
Posle toga, gore na sun decku se organizuje BRUNCH (breakfast - lunch - nešto izmedju doručka i ručka) i to se organizovalo oko 11h (što znači da se mora sve gore postaviti, što bi značilo da neko od zaduzenih iz restorana, obično su to dva konobara i nadredjeni, moraju krenuti sa postavkom u 10:30). Taj brunch je obično trajao pola sata, sat, nakon čega se sve mora vratiti u restoran. Znači ako traje sat vremena (do 12h) i posle jos 15min dok spremimo to (12:15) imali smo 15min pauze da promenimo uniformu, eventualno da odemo u WC (za one brze) ako je neko pio vode usput. 

Potom se vracamo u restoran da pripremimo sve za ručak koji počinje u 13h (znači u 12:30 konobari u restoran). Ručak traje do 14:30 - 15h i posle toga spremanje restorana do 16h.
Posto je večera obično počinjala u 19h to je značilo da u restoranu moramo biti u 18:15 tj u 18h za one koji žele da večeraju jer je večera za nas zaposlene bila uvek sat vremena pre večere za goste.

E sad, svaki dan (bez izuzetka) se organizovo TEA TIME u baru gde su se služili čaj, kafa i kolači. Kada smo imali puno gostiju obavezno je bilo da jedan iz restorana ide u bar i pomaže oko služenja. To je trajalo od 16:30 do 17h.

Eto ako ste uspeli sve da ispratite jasno vam je da je nesrećnik (moja malenkost) koji je izabran bio da radi brunch, a jos se uspavao ujutru na doručak (pa je po kazni morao da radi tea time), taj dan bio od 6 do 22:30 na nogama bez pauze. 

Mozete da zamislite to slobodno vreme posle tog dana.

Preuzeto sa  http://blog.cashcrate.com/wp-content/uploads/2013/08/Spring-Ahead.jpg

Naravno da nije svaki dan bio takav, ali je bilo i takvih dana.

Sa druge strane, bilo je dana kada smo imali samo 60 putnika i "vremena na pretek". Tada su organizovali obavezno breakfast off  kada jedan od konobara ne dolazi na doručak, nego tek na ručak. Taj breakfast off je bio kao vikend. Svako je na ručak dolazio odmoran kao da je bio na godišnjem  :)  Kako tamo ništa nije prepušteno slučaju, onaj koji je breakfast off, ima neki dodatni posao (tea time ili ako kojim čudom nema tea time-a, nadju mu oni već šta će da radi).

Jedino što mogu reći da je bilo dobro za "nas konobare" je to što je u našoj kompaniji "housekeeping" morao da pere uniforme zaposlenima (dok kod sestre u kompaniji, koja je po svemu bolja, zaposleni moraju sami da se staraju o uniformi, koja MORA biti perfektno čista i opeglana). Mozete li da zamislite da posle jednog "onakvog" dana treba još o uniformi da razmišljam?  Zato sam kupila punu kesu crnih čarapa (koje inače ne nosim), jer sam veš prala jednom u dve nedelje  :D

Dešavalo se da ručak bude ranije (oko 12h, što znači da smo gotovi oko 15h, 15:30h), a večera kasnije (oko 19:30), pa smo imali tu neko slobodno vreme da izadjemo napolje i eventualno popijemo kafu u nekom obližnjem kafiću. 

Prvih mesec i po, za mene nije bilo ni sekunde slobodnog vremena. Pošto je to bio moj prvi ugovor tek sam učila posao, upoznavala se sa ljudima, privikavala se na jezik i na nov način života. Bilo je dosta novajlija, pa je sve teklo malo sporije, ali posle kada smo se uhodali to radno vreme se skraćivalo za pola sata nekad i sat, a slobodno se produžavalo. Kako nismo imali internet na brodu za nas zaposlene (gosti su mogli da ga koriste, ali se plaćalo 3e 1h pa ko voli nek izvoli), svaki slobodan sekund sam trčala napolje i trazila internet negde (kao narkoman drogu) samo da bih se na kratko videla sa momkom i porodicom i "napunila baterije".


Kao što rekoh, kada smo se uhodali posle nekoliko meseci, imali smo vremena malo da procunjamo po gradu. Npr, Amsterdam sam najčešće posecivala, jer smo tamo uvek imali noćenje, pa nekako stojimo tamo po dva dana usidreni. Budimpešta isto tako. Onda sam koristila to "slobodno" vreme i išla napolje, cunjala po gradu, šetala, razgledala, kupovala... Kasnije je nekako bilo više tog slobodnog vremena, a već sam se bila i navikla na taj tempo. Nekada sam ostajala na brodu i spavala, a nekada izlazila napolje...








To bi bilo to što se slobodnog vremena tiče, ako sam nešto preskočila, pitajte slobodno  :)
Biće jos postova o brodu...








Hvala što čitaš  :)

Čitaj dalje

Gel za tusiranje, a moze i deterdzent za sudove

Evo jedne korisne informacije.

Jednom prilikom dok sa sa strinom pila kafu, pohvalila mi se kako se serpa moze oprati i sa gelom za tusiranje.
Ja naravno, skeptik zivi, resim da ispitam tu stvar. Uzmem kreme kojima je prosao rok, sadrzaj izbacim u kantu za smece, uzmem gel za tusiranje Palmolive od meda i bez problema operem sve do jedne bez imalo muke (cak ni sundjer nisam koristila) :D

Inace fairy smo poceli da kupujemo kada se pojavio na trzistu i ubrzo prestali kada smo primetili koliko je stetan za nasu kozu. Koza na rukama se toliko osusi da nema kreme koja moze da je vrati u normalu u nekom kracem periodu.


U periodu kada smo koristili fairy za sudove ruke su mi izgledale ovako:

Slika preuzeta sa  http://nailcareasklisa.blogspot.com/2013/02/healthy-enhancing-skin-care-challenge.html

Vec duze vreme ne koristim gel za tusiranje, jer verujem samo u deciji sapun koji sam spominjala ovde. Posle njega se osecam cisto i nekako mi se cini da nije tolika hemija ako i bebe mogu da se kupaju sa tim sapunima.


Ako gel za tusiranje tako efikasno opere i najmasnije kreme i serpe, sta mislite da uradi onda nasoj kozi?




Ako laze koza, ne laze rog...  Rado cu saslusati sve izjave u korist gela za tusiranje i razmisliti da li i zasto treba da ga ponovo koristim...  A do tada, svaka preporuka za prirodni sapun je dobrodosla  :)



Hvala sto citas  :)

Čitaj dalje

ZIAJA Losion za telo - kozije mleko

Po nekom nepisanom pravilu vidim da devojke cekaju da potrose ceo proizvod pa da onda pisu recenziju.
Ja ne mogu da sakrijem svoje odusevljenje, zelim sa vama sto pre da podelim to i ne mogu da docekam da ga potrosim jer je tek na pola sto znaci da bih recenziju pisala tek za dve nedelje :)

Ovo je bila LJUBAV NA PRVI KONTAKT!  :D

Rec je o losionu za telo koji sam kupila u Liliju na akciji "Kupis dva nosis 3". Proslog meseca su bili Ziaja proizvodi u toj ponudi.
Kupila sam tri losiona za telo Cocoa Butter, Argan Oil i Goat's Milch. Evo linka gde sam pisala o akciji i ceni za koju sam dobila ova tri losiona (link).

Iako proizvodjac navodi da je Agran Oil za veoma suvu kozu, ja sam se zaljubila u miris i odlucila da cu prvo testirati Goat's milch koje je za suvu i normalnu kozu (i ovo je za suvu, ali moja koza je spadala u veoma suvu). Cocoa butter je za svakodnevnu negu.

Losion dolazi u beloj plasticnoj ambalazi sa pumpicom (koju ja licno obozavam, jer ne moram da se maltretiram sa poklopcima i cesto masnim rukama) od 400ml na kojoj se nalazi jedna elegantna srebrna koza. Nije bas savrsena za putovanja, cini mi se da se ona "pljosnata" ambalaza lakse pakuje, ali meni to ne predstavlja problem.

Sto se mirisa ova tri losiona tice, svaki je za sebe. Cocoa je za mene previse sladak, Argan je blag (kao da je neki puderast, nezan parfem dodat u losion sto mi se dopada), dok je Goat's negde izmedju ova dva. Miris je jak, ali nije sladak niti napadan. Primetila sam da mi trenetka mirisi na losion. Na mojoj kozi mirisi na cisto i nezno.

Moja koza (tela) je suva i zima dodatno doprinese njenom isusivanju i perutanju. Toliko mi se isusi koza, da kad se sagnem da zavezem pertle osetim kako me pece koza na ledjima koliko se osusila. Koza na nogama (potkolenicama) mi izgleda kao brasnjava u tom "suvom" periodu. 

Nesto sto ne volim kod losiona i krema uopste je taj privremeni VAU efekat, da ne kazem "Drzi vodu dok majstori odu!". Kada namazem ruke ili telo koza je savrsena i cim se istusiram ili operem ruke ono se vrati na staro. Sa ovim losionom nije tako. Vec dve nedelje ga redovno koristim i desilo se da preskocim dan ili dva, a moja koza ostane onako nezna i lepa.

Takodje obozavam kod ovog losiona sto ga koza jako lepo upija (ne znam da li je to moja koza zedna pa zato), ne ostaje masna ili lepljiva :)  Uvek sam mrzela te losione i mleka jer sam morala da cekam da mi koza upije pa da se oblacim pa sam ih zato i retko koristila. Sa ovim dok pronadjem sta cu obuci, vec je sve upilo.

Nisam primetila bilo kakve znakove iritacije koze ili bilo kakvu negativnu reakciju na proizvod. 

Jednom recju SAVRSENO!  :)

Evo i sastojaka:

Na mojoj kozi ovaj losion se pokazao kao jako dobar i sigurno cu ga ponovo kupiti jer sam prezadovoljna. Koristim ga dve nedelje i potrosila sam ga pola. Za moje dimenzije potrebno mi je 3 pumpice za svaku nogu ( :D ovo mi je jako smesno, ali napisala sam da znate informativno ).

Proizvodjac kaze:

- Losion za telo na bazi kozijeg mleka za suvu i normalnu kozu. Revitalizuje i vidljivo omeksava epiderm. Intenzivno vlazi kozu. Stiti kozu od uticaja slobodnih radikala. Ne sadrzi koloranate i parabene.


Ja kazem:

- Verujte proizvodjacu, SVE je tako kako kaze  :)



Da li ste vi imale iskustvo sa ovim proizvodom i kakva je vasa reakcija na proizvod?







Hvala sto citas  :)

Čitaj dalje