Ovo je post za sve one koji vole hranu više nego sebe! Ako mislite da sam smršala bez ikakvog truda, odricanja i preko noći, slobodno prestanite da gubite vreme čitajući ovaj tekst i idite do frižidera da prezalogajite nešto! Niko nije smršao preko noći, pa ni ja!
 |
| Prošlo je mnogo vremena, ali ova fotka mi je bila jedina pri ruci kada sam pravila ovo :) |
Ovde ću pisati o stvarima kroz koje sam prolazila kao i način na koji sam smršala.Neću vas zadržavati sa "ovo je zdravo, ono nije zdravo", sve to vi već dobro znate.
Verujem da je ovo pravi post u pravo vreme. Sad kada su praznici na izmaku verovatno nas grize savest, ali svakako uzimamo još onih nekoliko zaostalih prazničnih kolača i kukamo kako još dolazi slava 20. januara i onda svi kolektivno idemo na dijetu.
Može! Nemam ništa protiv. Nisam uopšte u fazonu OD SUTRA SAM NA DIJETI, ja sam više tip, OD POSLE PRAZNIKA SAM NA DIJETI i ne opterećujem se.
Da ne dužim dalje, evo kako je to meni pošlo za rukom.
Da ne bude zabune, ja sam se ugojila od hrane! Tačka! Nikakva bolest, nikakvi hormoni, nego jednostavno slatkiši i kesice!
Sve je to počelo po završetku 7. razreda osnovne škole. Ja sam generacija koja je tada preživljavala bombardovanje.
Verujem da mnogi od vas nisu ni osetili zapravo težinu situacije, ali mi smo bili svaki dan u podrumu i šta bismo drugo radili, mi smo se kartali, igrali džamb i jeli (da ne dužimo da li je pametno ili nije što smo bili u podrumu). Naravno bombarodovanje je prošlo, ali ne i moja potreba za hranom. Iako sam počela da se gojim, do završetka osnovne škole izgledala sam sasvim pristojno (ako zanemarimo kosu)...
Krenula sam u srednju školu i stekla ružnu naviku da stalno kupujem čips i ostale drangulije iz kesica. Slatkiše sam jela kao pomahnitala. Dešavalo mi se da tri dana spojim i ne pojedem ništa slano i samo od jednom osetim da mi je muka... O.o
To je bio period u životu kada sam jela jedan mars, snickers ili twix dnevno (što mi je sada nezamislivo da uopšte pojedem nešto od tih slatkiša).
Imunitet da i ne spominjem! Jasno vam je kakav se imunitet izgradi od takve hrane.
Iako je mama odlično kuvala, imala sam period "palente" (pura, kačamak, kako je ko zove) kada sam danima za doručak, ručak i večeru pravila sebi palentu. Kao piliće kad tovite!
Takodje da spomenem da sam od malena nešto trenirala, što znači da sam bila aktivna 3 puta nedeljno (što naravno nije sprečilo da se ugojim).
Vrhunac gojaznosti dostigla sam u svojoj 20. godini kada sam na 166cm visine imala 75kg. Tada sam, takoreći bila u odličnoj formi. Žvakala sam k'o na takmičenju, a isto toliko sam mogla i da pojedem za svaki obrok.
 |
| Plava boja mi baš odlično stoji, otvori me nekako... |
Čisto da imate uvid u situaciju, mogla sam da pojedem tri tanjira puna pasulja! A pekmez kad sam mazala na hleb, počinjala sam sa jednim parčetom i čašom mleka, onda pojedem to parče, a ostane mi mleka, pa ja namažem još jedno parče da popijem mleko, pa mi nestane mleka, pa dospem jer mi je ovo suvo i zapinje u grlu i tako u krug. Razvila sam veštinu mazanja pola vekne u startu!
Mogla sam da pojedem sama pola voćne torte za doručak uz televizor. Puna tepsija (od rerne) kolača praznila se u roku od par sati.
Dama!
Što sam više jela, više mi je organizam tražio hranu i naravno garderoba mi je bivala sve manja.
Dakle sledeće što sam spoznala bile su čari male garderobe.
Znate osećaj kada udjete u radnju i kupujete ono što vam je taman, a ne ono što vam se svidja ili što je moderno? A orman kad otvorim kao da se bavim kukanjem po sahranama, retko šta u boji, sve crna garderoba (osim ovog svečanog korseta, skrojenog baš po mojoj meri)!
A ne, ne! Ja ne volim boje! Crno mi baš odlično stoji! Lako se kombinuje i održava! Crno je baš svečano, a i uvek je moderno!
Naravno jer crno sužava!
Sa toliko kila ne mogu da ne spomenem da sam imala grudi koje ne mogu da stanu ni u jedan "devojački" grudnjak. Znate koja je veličina 95D? Ta veličina se zove crno-beli svet. U toj veličini ne prave one lepe ženske grudnjake u boji, na cvetice, čipkane, sexy ili sa tankim bretelama, jer naravno, ako bretela pukne, oko bi moglo da nastrada. Samo crni i beli! Kada sam spomenula teret, vrlo važna stvar, stalno su me bolela ledja koja su se iz nekih razloga (čitaj kompleksi) krivila.
Naći kupaći je bila nemoguća misija... Možete da zamislite koji izbor! Tačno nisam znala za koji pre da se odlučim!
Imala sam malo problema sa veličinom grudi, ali da zlo bude veće, dole i nisam bila toliko debela, pa je donji deo kupaćeg svaki put bio toliko dubok da nisam bila sigurna da li je to kupaći iz jednog ili dva dela. Verovatno već naslućujete da sam prepravljala svoje kupaće kostime.
Jednom prilikom mi se sreća osmehnula pa je pre mene neka "kruškasta" devojka (ako ikada pročita ovaj tekst da zna da sam joj zahvalna) rasparila kupaći i uzela šta joj treba, pa je meni taman odgovarao tako rasparen. A i boja je bila lepa. Žuta! Napravila sam srce od nitni na zadnjici (skroz u mom fazonu).
Sledeća stavka, momci.
To je bio period u mom životu kada su me snašli razni kompleksi koji dolaze sa kilažom. Naravno izgubila sam samopouzdanje. Iskreno, (valjda) nisam bila BAŠ toliko debela, kao što sam i sama mislila. Bilo je mnogo debljih devojaka od mene koje su imale momke, ali ja sam nekako imala problem sa tim. Ovom prilikom zahvaljujem se mojoj sestri koja mi je u tom periodu mnoooooogo pomogla i izvukla me iz "blata" i rešila silnih kompleksa :*
Fotografije. Pošto sam se ugojila munjevitom brzinom, nisam imala vremena da se naviknem na svoje novo telo, pa sam na fotografiji uvek ispadala nekako debelo, kao da nisam ja (čak i kad stanem sa strane i kad obučem crno). Ni jedna fotografija mi se nije svidjala! Zapravo nije mi se svidjalo moje telo, ali naravno više sam volela da jedem i izbegavam aparat!
Kondicija! Iako sam oduvek trenirala, postajalo mi je sve teže da trčim. Bukvalno popnem se uz stepenice i treba mi 5 min da uhvatim dah. Da ne spominjem stomak koji mi je smetao da se obuvam...
Bubuljice! Što se lica tiče nikada nisam imala velikih problema, sve je to bilo u granici normale, ali moja ledja su bila katastrofalna. Znate one bubuljice koje kad vam se pojave na licu ne smete da sagnete glavu, jer vas cela glava boli od njih O.o E zamislite takve po ledjima. Dešavalo se da iskoči pa ne mogu da se naslonim. Nisam znala zašto se pojavljuju sve dok nisam otišla kod kožnog. Rekla mi je da MORAM da izbacim iz ishrane kesice, gazirano, sokove, masti, slatkiše i dok to ne rešim uvek ću imati problem sa bubuljicama na ledjima. Tako je i bilo!
Metabolizam! Ni jedan normalan organizam ne može da funkcioniše sa tolikom dnevnom količinom šećera, pa tako ni moj nije radio kako sam ja htela. Često sam imala problem sa neredovnim odlaskom u WC, a i kada se to dešavalo trajalo bi po pola sata. Pošto sam se navikla na to vreme, morala sam pomerati sve svoje obaveze ukoliko moj organizam reši da BAŠ SADA odradi šta ima, jer znam da ću sledeću šansu dobiti tek za dan, dva, a do tada će mi se stomak naduvati, boleće me i uhvatiće me nervoza. Ko bi rekao, šta sve čovek u životu treba da planira.
Dešavalo se da kasnim tako gde sam pošla, da nekada i ne odem... Užas! Probavala sam svakakve budalaštine za ubrzavanje metabolizma, ali organizam ne sme da se navikava na te stvari. Nije prirodno i mogu da se naprave veliki problemi. Probavala sam sve osim da promenim ishranu :D
E samo kad sam se te bede rešila, nisam ni morala da smršam!
E sad da me pitate kako sam rešila da smršam i šta je bilo okidač nemam pojma!
Sećam se samo da sam rekla sebi "Ok probaću da prepolovim hranu i da ne kupujem kesice i slatkiše, ali neću da ih se odreknem" jer nisam mogla da zamislim svoj život bez slatkiša.
Na početku mi je bilo čudno kada sipam u tanjir hranu, znala sam koliko sam ranije sipala i sad odjednom duplo manje. Uvek sam se plašila da ću ostati gladna. Naravno da sam samo o hrani razmišljala. Iskreno opterećivalo me je prvih dana.
Vrlo brzo sam shvatila da mi je sasvim dovoljna količina hrane koju sipam u tanjir i da stvarno ne budem gladna posle. Prestala sam da jedem ispred televizora i da jedem iz šerpe "po malo".
Jednom prilikom šetala sam sa sestrom kroz grad i od silne šetnje ogladnela. Predložila sam pljesku ili picu, ali ne je ona vrlo brzo odvuka u zdravu hranu "Moraš da probaš ove sendviče". To su bili "zdravi" sendviči, ali su bili toliko mali da sam ja mogla skoro u šaku da ih stavim. Kakav udarac! Moje oči su doživele totalno razočaranje i počela sam da se svadjam sa sestrom. Verovala sam da će mi to biti malo hrane. Rekla je: "Ako ti to bude malo, idemo da ti kupim i picu i pljeskavicu!"
Naravno da mi nije bilo malo hrane, to je bio najlepši i najsitiji "zdrav" sendvič koji sam ikada jela. Toliko mi se svideo da sam ih posle i sama kupovala.
Polako sam smanjivala slatkiše. Nisam ih se odjednom odrekla. Treba vremena da čovek shvati da se bez svega može i da je sve stvar navike! Da sam odjednom prekinula sa slatkišima verovatno bih se vrlo brzo vratila na staro. Što sam manje šećera jela, sve mi ga je manje organizam tražio!
Nisam povećala fizičku aktivnost, samo sam regulisala ishranu i to postepeno. Pošto je sve postepeno išlo, jasno vam je da sam postepeno i mršavila. Suština je da se promene navike. Ne morate sad da pobacate sve iz frižidera i od sutra da ste na dijeti, nego polako prestanite da kupujete kesice. Ok kupite za početak 3 nedeljno, umesto jednu dnevno... Ako vas neko pita šta pijete, uzmite za početak neki (pun šećera) sok, ali izbacite gazirano. Posle umesto soka tražite čaj ili običnu vodu (može i pivo O:) ).
Ako pijete kafu sa dve kašikice šećera, pokušajte da od te druge uvek oduzimate po malo šećera dok ne svedete na jednu ili čak bez (ja pijem sa jednom).
Uvedite kuvano jelo svaki dan (ili bar svaki drugi), smanjite brzu hranu.
Vrlo brzo sam videla napredak (ili je to bila slika koju sam želela da vidim). Polako su mi stvari postajale komotnije, bolje sam se osećala. Nisam osećala onu težinu u stomaku posle obroka. To sve je trajalo, čini mi se 2 godine.
Možda će vam ovo delovati "A JAO DVE GODINE! NEMA ŠANSE!" Verujte, dve godine prolete, niste se ni okrenuli.
Razmislite od kada ste debeli i koliko je godina prošlo od tada, takodje razmislite koliko još treba da živite i vidite gde je 2 godine u svemu tome!
Vi možete i brže ako ste karakter pa odjednom sve promenite (kao što moja sestra preko noći smrša). Ja nisam bila karakter, niti mi je bio takav metabolizam.
Verujte mi cena je mala, za ono kako će vam se sve promeniti.
 |
| Ovo je prvi momenat kada sam shvatila da sam smršala. Nisam mogla da verujem da je to moje telo i da ja tako izgledam kada sam videla fotografiju! Za one koji ne vide dobro, ova u belim pantalonama sam... |
Ono što je meni najvažnije je da mi se te kile nisu vratile (ne računam brod), a i kad su mi se vratile, posle broda, mnogo sam ih lakše skinula jer sam znala da je jedino čokolada problem i vratila sam se svojim starim (novim) navikama.
I ona dobro poznata IZBACI HLEB DA BI SMRŠAO je glupost! Baba moja pokojna (umrla sa 93) ceo život jela hleb i još nešto (supu, šljive, groždje, lubenicu...) i nikada nije bila debela!
Problem je što mi nećemo jesti čvarke bez hleba ili majonez na prst namazati, ali ko bi odoleo čvarcima sa veknom svežeg hleba! Malo po malo i eto!
Ja sada jedem sve, samo vodim računa šta i koliko jedem (kada su gluposti upitanju). Desi se da za mesec dana popijem dve kole u kafiću, ali prethodne pola godine mi nije palo na pamet. Volim sok od jabuke pa se desi da kupim litru i odmah popijem, ali to je sad pa za 2 - 3 meseca opet. Čips i te drangulije povremeno uzmem, kako sestra kaže "da se otrujemo", snickers, mars, twix mislim da bih se onesvestila od šećera kad bih pojela, ali jedem čokoladu i ostale slatkiše.
E kad spomenuh čokoladu, ranije sam mogla da pojedem milku od 300g sama, a sad se ušećerim i od pola milke od 100g :)
Naravno i meni su praznici kao i vama i ja jedem više nego inače, ali ne prija mi više ona količina hrane koju sam jela kao na takmićenju.
Jako je dobar osećaj kada kupuješ garderobu koja ti se svidja umesto one koja ti je taman i ne "čupkaš" majice jer ti se lepe za stomak i ocrtavaju svaku oblinu, kada ti je metabolizam normalan i imunitet dobar, kada možeš da se nasloniš, a ne bole te bubuljice na ledjima, kada ne trošiš dnevno silne pare na slatkiše i grickalice, kada ti je životna misija mnogo više od običnog vezivanja pertli ili penjanja uz stepenice, kada na svakoj fotografiji ispadneš pristojno, kada ti sve boje lepo stoje, a crno nosiš samo u svečanim prilikama, kada ti se umesto okrugle glave vide tvoje predivne crte lica, kada možeš da obučeš devojački drugnjak i da biraš čak i dezen kupaćeg, kada momci počnu da ti prilaze zbog tvog samopouzdanja i još mnogo toga...
Jako je dobar osećaj kada gledate fotografije i svidja vam se to što vidite! Desi se i meni da se malo opustim i počnem da se gojim, ali odmah se vraćam na stari režim, jer se ovako dobro osećam u svojoj koži i uvek ću dati sve od sebe da se tako osećam! :)
Morala sam i prstenje da smanjim za dva broja ;)
Ako vas ikada ovaj tekst podstakne da promenite nešto u svom životu, javite mi da se radujem zajedno sa vama vasem uspehu, biće mi drago!!! :*
Ako ste stigli do kraja sa čitanjem teksta ima nade da ćete me se setiti kada se budete dobro osećali jer ste skinuli nepotreban teret!
Hvala što čitaš :)
Aj uzdravlje!
