Pošto me dosta vas pitalo kako je izgeldao intervju evo da napisem nešto o tome.
Sestra i ja smo kopale i pretraživale sve moguće forume i skupljale sve dostupne informacije, rešile smo da je konačno vreme da predamo CV (što je bilo pre dve godine ovo doba).
Polovinom oktobra (vodim se prema datumima iz mail-ova) smo aplicirali (nas troje) preko sajta agencije iz CRO (koja više ne postoji). Odgovorili su nam na mail i tražili da im pošaljemo CV (na engleskom), preporuke i sertifikate (takodje na engleskom), skeniranu sliku veličine za pasoš i kopiju pasoša.
Nakon što smo poslali sve potrebne papire zakazali su nam prvi (SKYPE) intervju za neke dve nedelje.
Iako je intervju bio preko skajpa, ispoštovala sam dress code, jer nisam bila sigurna da li će biti i slike ili samo ton :) Volim da se što bolje pripremim :)
Bila sam sama u sobi, kako bih se mogla što bolje skoncentrisati. Dosta slabo sam ga čula i razumela, pa sam morala uložiti nadljudski napor kako bih razumela šta me pita.
Na intervjuu mi je na početku rekao kakva je situacija, sa kojim agencijama kompanija saradjuje i neke osnovne informacije, kao i to da se naporno radi. Nakon toga je usledila provera jezika (onih koje ste naveli u CV-ju - u mom slučaju engleski, nemački).
Uglavnom je on pričao, ja sam se samo nege ubacila i odgovorila na konkretno pitanje. Moram da napomenem da mi je na sva tri jezika ponovio da se JAAAAKO NAPORNO radi i po ceo dan. Ja sam bila uporna i objasnila mu da sam svesna toga i da sam i ovde radila po ceo dan.
Nakon prvog intervjua rekao je da će mi poslati poziv za sledeći intervju u Beogradu za 3 nedelje.
Drugi intervju u BG. Potrebno je bilo poneti odštampano sva dokumenta (koja sam već slala u mailu) sa sobom. Moram opet da napišem da je veoma važan dress code, jer je bilo i onih palih s' Marsa... "DRESS CODE? ŠTA JE TO DRESS CODE? O.o JA SAM SAMO DOŠLA NA INTERVJU..."
Za one koji nisu sigurni šta je to dress code i zašto je važno ispoštovati taj deo, neka procunjaju malo po internetu, za ovaka intervju dobro će im doći.
Svi smo cekali u holu hotela da stignu. Bilo je mnogo kandidata pa su bili podeljeni u dva dana. Kada su stigli iz agencije, svi smo ušli u jednu prostoriju gde nam je vlasnik agencije, pustio kratku prezentaciju njihove agencije i kompanija sa kojima saradjuju (u ovom slučaju je bilo 4 kompanije). Usledila su kratka pitanja u vezi sa prethodno iznetim činjenicama i nakon toga, svi smo izašli napolje i čekali da dodjemo na red (i po nekoliko sati).
Kada je konačno došao moj red terma je učinila svoje. Ušla sam unutra (naravno nasmejana). Osmeh na njenom licu me je malo opustio jer je to za mene značila pozitivna reakcija na prvi pogled. Pomislila sam "Ok, sad treba da zablistaš!"
Još na prvom intervjuu ljubazni gospodin iz agencije je predložio da me pošalju u kompaniju koja je na nemačkom govornom području, jer ga znam dovoljno, a manja je konkurencija nego za englesko govorno područje, pa je samim tim i veća verovatnoća da dobijem ugovor.
Pošto smo se tako dogovorili, uzela sam par dodatnih časova u školi nemačkog jezika Daf Perfekt (koju sam inače pohadjala i koju vam toplo preporučujem jer sam prezadovoljna načinom rada i kvalitetom usluge koju pružaju), kako bih se što bolje pripremila za intervju.
Da se vratim priči ...
Pomislila sam "Ok, sad treba da zablistaš!". Malo smo se raspričale o nekim neobaveznim temama, verovatno da bi malo opustila napetu atmosferu i meni olakšala intervju.
Nakon toga prvo pitanje na engleskom jeziku (preživeh Ice Bucket Challenge). "Ali ja sam spremala intervju na nemačkom", pomislih i brzinom svetlosti pokušah da se prebacim i nadjem način da spasim situaciju.
Ok malo smo pričale na engleskom. Posle sam prešla kod gospodina, jer on tečno priča nemački, pa da vidi kako stoje stvari.
Ok. Završio se i taj intervju i rekli su da će me o ishodu obavestiti putem e-mail-a.
Mailom su me obavestili da sam prošla intervju i da će mi poslati pozivnicu za sledeći intervju (sa nekim iz kompanije) u Zagrebu krajem januara.
Stigla pozivnica i za taj interju. Ajde Jovo nanovo."Sredi" jezike, dress code i saberi se!
Pošto su sestra i njen momak ranije išli na intervju u Zagreb jer su bili predloženi za drugu kompaniju (od strane agencije), ispitali su teren, pa sam ja išla sa nekim "predznanjem". Bukirala sam prenoćište blizu hotela i otišla dan ranije.
Ljudi iz agencije su mi poslali listu ljudi koji treba da dodju na intervju, ako hoću da ih kontaktiram pa da zajedno dodjemo. Čula sam se sa nekoliko njih, ali sam se sa jednom devojkom dogovorila da idemo zajedno.
Stigli smo u smeštaj, procunjale, večerale, okupale i svaka sa svojim mislima zaspala.
Devet sati ujutru, svi smo u hotelu i nestrpljivo čekamo da krene fešta. Od agenata smo dobili neke papire koje je trebalo da damo ljudima iz kompanije kada udjemo unutra na razgovor.
Kao i u BG, i ovde smo svi ušli u jednu prostoriju gde su nam se predstavili i poželelei dobrodošlicu i sreću na intervjuu.
Jedan po jedan ulazili smo unutra.
Da se vratim na one papire što smo dobili od agenata. Sa zadnje strane papira, bilo je nešto nalik testu. Tog momenta sam shvatila da su njima bitnije neke druge stvari od mog radnog iskustva. Način na koji ulaziš u prostoriju, držanje tela, ton kojim govoriš, način na koji gledaš, gde držiš ruke.... Sve su to gledali.
Žena sa kojom sam pričala (na engleskom) bila je veoma ljubazna. Pitala me zašto zelim da idem na brod, da li znam da se naporno radi, na nemačkom me pitala da opešem svoj jedan radni dan (u nekom od kafića gde sam radila).... Posle toga smo pričale malo o brodovima kuda plove i pozicijama na brodu. Tada mi je predlozila da umesto za hauskiping, ona promeni prijavu za pomoćnog konobara u restoranu. Rekla sam da uradi kako misli da je najbolje.
Prijatna neka ženica bila. :)
Stigao je mail sa rezultatima, ali ne ishod kakav sam ja očekivala. Prošla sam intervju, ali nisam dobila ugovor!
Evo da objasnim o čemu se radi. Postoje "dva kruga". Prvi je gde oni biraju radnike i organizuju ih (ko će ići na koji brod i na koju poziciju). Drugi krug je popunjavanje praznih mesta (oni ljudi koji im pošalju da da su odustali).
Mi iz Srbije ako ne prodjemo u prvom krugu i odmah ne dobijemo ugovor, ne zovu nas za drugi krug, jer im je lakše da popune mesta sa kandidatima iz EU. NJIMA NE TREBA RADNA VIZA (na koju se kod nas čeka oko nedelju dana, neko je i ne dobije).
Nisam bila baš najsrećnija. Rasplakala sam se kao kiša, jer sam stvarno želela da odem...
Posle dve-tri nedelje, zvoni mi telefon... Čovek iz agencije pita da li još uvek želim taj posao!
Eto kako sam ja prošla intervju i dobila ugovor.
Nisam sigurna da li je meni agencija pomogla ili odmogla, jer su me agenti poslali samo na taj jedan intervju (sa kompanijom), nisu mi ni dali šansu da odem na neki drugi (koji bi možda prošla i radila pod boljim uslovima). Vi možete ići na sve intervjue, ako želite i ako vas pozovu iz kompanije kad aplicirate. Agencija je mač sa dve oštrice.
Bilo kako bilo presrećna sam što sam otišla, jer kad jednom odete posle sve ide lakše ;)
Nadam se da će vam moje iskustvo bar malo biti od pomoći!
Hvala što čitaš :)
Sestra i ja smo kopale i pretraživale sve moguće forume i skupljale sve dostupne informacije, rešile smo da je konačno vreme da predamo CV (što je bilo pre dve godine ovo doba).
Polovinom oktobra (vodim se prema datumima iz mail-ova) smo aplicirali (nas troje) preko sajta agencije iz CRO (koja više ne postoji). Odgovorili su nam na mail i tražili da im pošaljemo CV (na engleskom), preporuke i sertifikate (takodje na engleskom), skeniranu sliku veličine za pasoš i kopiju pasoša.
Nakon što smo poslali sve potrebne papire zakazali su nam prvi (SKYPE) intervju za neke dve nedelje.
Iako je intervju bio preko skajpa, ispoštovala sam dress code, jer nisam bila sigurna da li će biti i slike ili samo ton :) Volim da se što bolje pripremim :)
 |
| Preuzeto sa interneta |
Bila sam sama u sobi, kako bih se mogla što bolje skoncentrisati. Dosta slabo sam ga čula i razumela, pa sam morala uložiti nadljudski napor kako bih razumela šta me pita.
Na intervjuu mi je na početku rekao kakva je situacija, sa kojim agencijama kompanija saradjuje i neke osnovne informacije, kao i to da se naporno radi. Nakon toga je usledila provera jezika (onih koje ste naveli u CV-ju - u mom slučaju engleski, nemački).
Uglavnom je on pričao, ja sam se samo nege ubacila i odgovorila na konkretno pitanje. Moram da napomenem da mi je na sva tri jezika ponovio da se JAAAAKO NAPORNO radi i po ceo dan. Ja sam bila uporna i objasnila mu da sam svesna toga i da sam i ovde radila po ceo dan.
Nakon prvog intervjua rekao je da će mi poslati poziv za sledeći intervju u Beogradu za 3 nedelje.
Drugi intervju u BG. Potrebno je bilo poneti odštampano sva dokumenta (koja sam već slala u mailu) sa sobom. Moram opet da napišem da je veoma važan dress code, jer je bilo i onih palih s' Marsa... "DRESS CODE? ŠTA JE TO DRESS CODE? O.o JA SAM SAMO DOŠLA NA INTERVJU..."
Za one koji nisu sigurni šta je to dress code i zašto je važno ispoštovati taj deo, neka procunjaju malo po internetu, za ovaka intervju dobro će im doći.
Svi smo cekali u holu hotela da stignu. Bilo je mnogo kandidata pa su bili podeljeni u dva dana. Kada su stigli iz agencije, svi smo ušli u jednu prostoriju gde nam je vlasnik agencije, pustio kratku prezentaciju njihove agencije i kompanija sa kojima saradjuju (u ovom slučaju je bilo 4 kompanije). Usledila su kratka pitanja u vezi sa prethodno iznetim činjenicama i nakon toga, svi smo izašli napolje i čekali da dodjemo na red (i po nekoliko sati).
Kada je konačno došao moj red terma je učinila svoje. Ušla sam unutra (naravno nasmejana). Osmeh na njenom licu me je malo opustio jer je to za mene značila pozitivna reakcija na prvi pogled. Pomislila sam "Ok, sad treba da zablistaš!"
Još na prvom intervjuu ljubazni gospodin iz agencije je predložio da me pošalju u kompaniju koja je na nemačkom govornom području, jer ga znam dovoljno, a manja je konkurencija nego za englesko govorno područje, pa je samim tim i veća verovatnoća da dobijem ugovor.
Pošto smo se tako dogovorili, uzela sam par dodatnih časova u školi nemačkog jezika Daf Perfekt (koju sam inače pohadjala i koju vam toplo preporučujem jer sam prezadovoljna načinom rada i kvalitetom usluge koju pružaju), kako bih se što bolje pripremila za intervju.
Da se vratim priči ...
Pomislila sam "Ok, sad treba da zablistaš!". Malo smo se raspričale o nekim neobaveznim temama, verovatno da bi malo opustila napetu atmosferu i meni olakšala intervju.
Nakon toga prvo pitanje na engleskom jeziku (preživeh Ice Bucket Challenge). "Ali ja sam spremala intervju na nemačkom", pomislih i brzinom svetlosti pokušah da se prebacim i nadjem način da spasim situaciju.
Ok malo smo pričale na engleskom. Posle sam prešla kod gospodina, jer on tečno priča nemački, pa da vidi kako stoje stvari.
Ok. Završio se i taj intervju i rekli su da će me o ishodu obavestiti putem e-mail-a.
Mailom su me obavestili da sam prošla intervju i da će mi poslati pozivnicu za sledeći intervju (sa nekim iz kompanije) u Zagrebu krajem januara.
Stigla pozivnica i za taj interju. Ajde Jovo nanovo."Sredi" jezike, dress code i saberi se!
Pošto su sestra i njen momak ranije išli na intervju u Zagreb jer su bili predloženi za drugu kompaniju (od strane agencije), ispitali su teren, pa sam ja išla sa nekim "predznanjem". Bukirala sam prenoćište blizu hotela i otišla dan ranije.
Ljudi iz agencije su mi poslali listu ljudi koji treba da dodju na intervju, ako hoću da ih kontaktiram pa da zajedno dodjemo. Čula sam se sa nekoliko njih, ali sam se sa jednom devojkom dogovorila da idemo zajedno.
Stigli smo u smeštaj, procunjale, večerale, okupale i svaka sa svojim mislima zaspala.
Devet sati ujutru, svi smo u hotelu i nestrpljivo čekamo da krene fešta. Od agenata smo dobili neke papire koje je trebalo da damo ljudima iz kompanije kada udjemo unutra na razgovor.
Kao i u BG, i ovde smo svi ušli u jednu prostoriju gde su nam se predstavili i poželelei dobrodošlicu i sreću na intervjuu.
Jedan po jedan ulazili smo unutra.
Da se vratim na one papire što smo dobili od agenata. Sa zadnje strane papira, bilo je nešto nalik testu. Tog momenta sam shvatila da su njima bitnije neke druge stvari od mog radnog iskustva. Način na koji ulaziš u prostoriju, držanje tela, ton kojim govoriš, način na koji gledaš, gde držiš ruke.... Sve su to gledali.
Žena sa kojom sam pričala (na engleskom) bila je veoma ljubazna. Pitala me zašto zelim da idem na brod, da li znam da se naporno radi, na nemačkom me pitala da opešem svoj jedan radni dan (u nekom od kafića gde sam radila).... Posle toga smo pričale malo o brodovima kuda plove i pozicijama na brodu. Tada mi je predlozila da umesto za hauskiping, ona promeni prijavu za pomoćnog konobara u restoranu. Rekla sam da uradi kako misli da je najbolje.
Prijatna neka ženica bila. :)
Stigao je mail sa rezultatima, ali ne ishod kakav sam ja očekivala. Prošla sam intervju, ali nisam dobila ugovor!
Evo da objasnim o čemu se radi. Postoje "dva kruga". Prvi je gde oni biraju radnike i organizuju ih (ko će ići na koji brod i na koju poziciju). Drugi krug je popunjavanje praznih mesta (oni ljudi koji im pošalju da da su odustali).
Mi iz Srbije ako ne prodjemo u prvom krugu i odmah ne dobijemo ugovor, ne zovu nas za drugi krug, jer im je lakše da popune mesta sa kandidatima iz EU. NJIMA NE TREBA RADNA VIZA (na koju se kod nas čeka oko nedelju dana, neko je i ne dobije).
Nisam bila baš najsrećnija. Rasplakala sam se kao kiša, jer sam stvarno želela da odem...
Posle dve-tri nedelje, zvoni mi telefon... Čovek iz agencije pita da li još uvek želim taj posao!
Eto kako sam ja prošla intervju i dobila ugovor.
Nisam sigurna da li je meni agencija pomogla ili odmogla, jer su me agenti poslali samo na taj jedan intervju (sa kompanijom), nisu mi ni dali šansu da odem na neki drugi (koji bi možda prošla i radila pod boljim uslovima). Vi možete ići na sve intervjue, ako želite i ako vas pozovu iz kompanije kad aplicirate. Agencija je mač sa dve oštrice.
Bilo kako bilo presrećna sam što sam otišla, jer kad jednom odete posle sve ide lakše ;)
Nadam se da će vam moje iskustvo bar malo biti od pomoći!
Hvala što čitaš :)
