Dugo nisam pisala na ovu temu, a vidim da ostali postovi (na ovu temu) imaju baš dosta pregleda i svakim danom bar neko čita o životu i radu na brodu.
Kao što sam već u naslovu najavila, ovde ću vam opisati kako je izgledalo moje slobodno vreme na brodu.
Sve je bilo u znaku sata! Sat sam skidala sa ruke samo kad sam se tuširala. Svaki minut vam je tamo kao kuća! Slobodno vreme meriš na minute i sekunde, a ne na sate (kako to obično radim kod kuće)! Sat ti postane najbolji prijatelj!
Pošto vam je već dobro poznato koje je radno vreme na brodu (od 6:30 ujutru do 23h sa nekoliko pauza), jasno vam je da slobodnog vremena teško i da ima. Zapravo ja bih to vreme tamo podelila na "RADNO VREME" i "VREME ZA SVE OSTALO".
U "radno vreme" bih uvrstila sate provedene u uniformi, dok u "vreme za sve ostalo" dolazi vreme za ličnu higijenu, vreme za obroke, vreme za spremanje kabine, ribanje kupatila, vreme za pranje veša, vreme za spavanje (mislim da sam sve nabrojala). Pravog SLOBODNOG vremena (na koje smo svi navikli) NEMA!
Ovde kod kuće mi nekada teško padne kada moram da spremam i to svrstavam u "radno vreme", ali tamo sam jedva čekala koji slobodan trenutak da stignem da odradim ono što mi je "zaostalo" zbog produženog radnog vremena.
Opet se vraćam na to da je sve stvar organizacije na brodu. Čak se dešava da unutar iste kompanije, na različitim brodovima varira to "slobodno vreme".
Kod nas na brodu je organizacija bila katastrofa. Nije se znalo ko pije, a ko plaća, naročito prvih nekoliko meseci (2-3). Dešavalo nam se da radimo dupli posao.
Kako bih što manje zakomplikovala i kako bih vam što bolje objasnila skratiću priču i pojednostaviti.
Pošto je naša kompanija saradjivala sa različitim agencijama koje su "prodavale ture", svakih nedelju dana je bio neki predstavnik agencije (kao vodja puta) sa gostima. U toku sezone se menjalo nekoliko predstavnika, pa smo sa njima postali već slobodni i "domaći". Kako su se oni menjali, tako se menjao i program aktivnosti za goste na brodu. Ono što je svake nedelje bilo isto je doček gostiju u nedelju oko 16h, koktel dobrodošlice i kratka obuka za slučaj opasnosti, u 19h je večera u restoranu. Svaki dan su imali neke ekskurzije i obilaske gradova, četvrtkom je uvek bio CREW SHOW, subotom uveče "večera sa kapetanom" i nedelja ujutru iskrcavanje i tako u krug.
Iz jedne agencije smo imali predstavnicu koju je većina zaposlenih u restoranu (uključujući i mene) mrzela. Posto nije znala kako da im organizuje vreme, gde će sta će, DAJ DA SE KRKA! Kad god smo imali njene goste, restoran je padao na nos od posla.
Pa evo kako je izgledao jedan od (najgorih) dana koji su se neretko ponavljali.
Ujutru doručak od 7 do 9h (od 9 do 10:30 se sprema restoran).
Posle toga, gore na sun decku se organizuje BRUNCH (breakfast - lunch - nešto izmedju doručka i ručka) i to se organizovalo oko 11h (što znači da se mora sve gore postaviti, što bi značilo da neko od zaduzenih iz restorana, obično su to dva konobara i nadredjeni, moraju krenuti sa postavkom u 10:30). Taj brunch je obično trajao pola sata, sat, nakon čega se sve mora vratiti u restoran. Znači ako traje sat vremena (do 12h) i posle jos 15min dok spremimo to (12:15) imali smo 15min pauze da promenimo uniformu, eventualno da odemo u WC (za one brze) ako je neko pio vode usput.
Potom se vracamo u restoran da pripremimo sve za ručak koji počinje u 13h (znači u 12:30 konobari u restoran). Ručak traje do 14:30 - 15h i posle toga spremanje restorana do 16h.
Posto je večera obično počinjala u 19h to je značilo da u restoranu moramo biti u 18:15 tj u 18h za one koji žele da večeraju jer je večera za nas zaposlene bila uvek sat vremena pre večere za goste.
E sad, svaki dan (bez izuzetka) se organizovo TEA TIME u baru gde su se služili čaj, kafa i kolači. Kada smo imali puno gostiju obavezno je bilo da jedan iz restorana ide u bar i pomaže oko služenja. To je trajalo od 16:30 do 17h.
Eto ako ste uspeli sve da ispratite jasno vam je da je nesrećnik (moja malenkost) koji je izabran bio da radi brunch, a jos se uspavao ujutru na doručak (pa je po kazni morao da radi tea time), taj dan bio od 6 do 22:30 na nogama bez pauze.
Mozete da zamislite to slobodno vreme posle tog dana.
Naravno da nije svaki dan bio takav, ali je bilo i takvih dana.
Sa druge strane, bilo je dana kada smo imali samo 60 putnika i "vremena na pretek". Tada su organizovali obavezno breakfast off kada jedan od konobara ne dolazi na doručak, nego tek na ručak. Taj breakfast off je bio kao vikend. Svako je na ručak dolazio odmoran kao da je bio na godišnjem :) Kako tamo ništa nije prepušteno slučaju, onaj koji je breakfast off, ima neki dodatni posao (tea time ili ako kojim čudom nema tea time-a, nadju mu oni već šta će da radi).
Jedino što mogu reći da je bilo dobro za "nas konobare" je to što je u našoj kompaniji "housekeeping" morao da pere uniforme zaposlenima (dok kod sestre u kompaniji, koja je po svemu bolja, zaposleni moraju sami da se staraju o uniformi, koja MORA biti perfektno čista i opeglana). Mozete li da zamislite da posle jednog "onakvog" dana treba još o uniformi da razmišljam? Zato sam kupila punu kesu crnih čarapa (koje inače ne nosim), jer sam veš prala jednom u dve nedelje :D
Dešavalo se da ručak bude ranije (oko 12h, što znači da smo gotovi oko 15h, 15:30h), a večera kasnije (oko 19:30), pa smo imali tu neko slobodno vreme da izadjemo napolje i eventualno popijemo kafu u nekom obližnjem kafiću.
Prvih mesec i po, za mene nije bilo ni sekunde slobodnog vremena. Pošto je to bio moj prvi ugovor tek sam učila posao, upoznavala se sa ljudima, privikavala se na jezik i na nov način života. Bilo je dosta novajlija, pa je sve teklo malo sporije, ali posle kada smo se uhodali to radno vreme se skraćivalo za pola sata nekad i sat, a slobodno se produžavalo. Kako nismo imali internet na brodu za nas zaposlene (gosti su mogli da ga koriste, ali se plaćalo 3e 1h pa ko voli nek izvoli), svaki slobodan sekund sam trčala napolje i trazila internet negde (kao narkoman drogu) samo da bih se na kratko videla sa momkom i porodicom i "napunila baterije".
Kao što rekoh, kada smo se uhodali posle nekoliko meseci, imali smo vremena malo da procunjamo po gradu. Npr, Amsterdam sam najčešće posecivala, jer smo tamo uvek imali noćenje, pa nekako stojimo tamo po dva dana usidreni. Budimpešta isto tako. Onda sam koristila to "slobodno" vreme i išla napolje, cunjala po gradu, šetala, razgledala, kupovala... Kasnije je nekako bilo više tog slobodnog vremena, a već sam se bila i navikla na taj tempo. Nekada sam ostajala na brodu i spavala, a nekada izlazila napolje...
To bi bilo to što se slobodnog vremena tiče, ako sam nešto preskočila, pitajte slobodno :)
Biće jos postova o brodu...
Hvala što čitaš :)
Kao što sam već u naslovu najavila, ovde ću vam opisati kako je izgledalo moje slobodno vreme na brodu.
 |
| Slika preuzeta sa http://sites.psu.edu/khallmusic/wp-content/uploads/sites/5732/2013/10/Free-Time.jpg |
Sve je bilo u znaku sata! Sat sam skidala sa ruke samo kad sam se tuširala. Svaki minut vam je tamo kao kuća! Slobodno vreme meriš na minute i sekunde, a ne na sate (kako to obično radim kod kuće)! Sat ti postane najbolji prijatelj!
 |
| Slika preuzeta sa http://3.bp.blogspot.com/-STwD2yCcwfo/TosUKCPE0RI/AAAAAAAAAGk/QULH0LIzIUo/s1600/daylight-savings-time.jpg |
Pošto vam je već dobro poznato koje je radno vreme na brodu (od 6:30 ujutru do 23h sa nekoliko pauza), jasno vam je da slobodnog vremena teško i da ima. Zapravo ja bih to vreme tamo podelila na "RADNO VREME" i "VREME ZA SVE OSTALO".
U "radno vreme" bih uvrstila sate provedene u uniformi, dok u "vreme za sve ostalo" dolazi vreme za ličnu higijenu, vreme za obroke, vreme za spremanje kabine, ribanje kupatila, vreme za pranje veša, vreme za spavanje (mislim da sam sve nabrojala). Pravog SLOBODNOG vremena (na koje smo svi navikli) NEMA!
Ovde kod kuće mi nekada teško padne kada moram da spremam i to svrstavam u "radno vreme", ali tamo sam jedva čekala koji slobodan trenutak da stignem da odradim ono što mi je "zaostalo" zbog produženog radnog vremena.
Opet se vraćam na to da je sve stvar organizacije na brodu. Čak se dešava da unutar iste kompanije, na različitim brodovima varira to "slobodno vreme".
Kod nas na brodu je organizacija bila katastrofa. Nije se znalo ko pije, a ko plaća, naročito prvih nekoliko meseci (2-3). Dešavalo nam se da radimo dupli posao.
Kako bih što manje zakomplikovala i kako bih vam što bolje objasnila skratiću priču i pojednostaviti.
Pošto je naša kompanija saradjivala sa različitim agencijama koje su "prodavale ture", svakih nedelju dana je bio neki predstavnik agencije (kao vodja puta) sa gostima. U toku sezone se menjalo nekoliko predstavnika, pa smo sa njima postali već slobodni i "domaći". Kako su se oni menjali, tako se menjao i program aktivnosti za goste na brodu. Ono što je svake nedelje bilo isto je doček gostiju u nedelju oko 16h, koktel dobrodošlice i kratka obuka za slučaj opasnosti, u 19h je večera u restoranu. Svaki dan su imali neke ekskurzije i obilaske gradova, četvrtkom je uvek bio CREW SHOW, subotom uveče "večera sa kapetanom" i nedelja ujutru iskrcavanje i tako u krug.
Iz jedne agencije smo imali predstavnicu koju je većina zaposlenih u restoranu (uključujući i mene) mrzela. Posto nije znala kako da im organizuje vreme, gde će sta će, DAJ DA SE KRKA! Kad god smo imali njene goste, restoran je padao na nos od posla.
Pa evo kako je izgledao jedan od (najgorih) dana koji su se neretko ponavljali.
Ujutru doručak od 7 do 9h (od 9 do 10:30 se sprema restoran).
Posle toga, gore na sun decku se organizuje BRUNCH (breakfast - lunch - nešto izmedju doručka i ručka) i to se organizovalo oko 11h (što znači da se mora sve gore postaviti, što bi značilo da neko od zaduzenih iz restorana, obično su to dva konobara i nadredjeni, moraju krenuti sa postavkom u 10:30). Taj brunch je obično trajao pola sata, sat, nakon čega se sve mora vratiti u restoran. Znači ako traje sat vremena (do 12h) i posle jos 15min dok spremimo to (12:15) imali smo 15min pauze da promenimo uniformu, eventualno da odemo u WC (za one brze) ako je neko pio vode usput.
Potom se vracamo u restoran da pripremimo sve za ručak koji počinje u 13h (znači u 12:30 konobari u restoran). Ručak traje do 14:30 - 15h i posle toga spremanje restorana do 16h.
Posto je večera obično počinjala u 19h to je značilo da u restoranu moramo biti u 18:15 tj u 18h za one koji žele da večeraju jer je večera za nas zaposlene bila uvek sat vremena pre večere za goste.
E sad, svaki dan (bez izuzetka) se organizovo TEA TIME u baru gde su se služili čaj, kafa i kolači. Kada smo imali puno gostiju obavezno je bilo da jedan iz restorana ide u bar i pomaže oko služenja. To je trajalo od 16:30 do 17h.
Eto ako ste uspeli sve da ispratite jasno vam je da je nesrećnik (moja malenkost) koji je izabran bio da radi brunch, a jos se uspavao ujutru na doručak (pa je po kazni morao da radi tea time), taj dan bio od 6 do 22:30 na nogama bez pauze.
Mozete da zamislite to slobodno vreme posle tog dana.
 |
| Preuzeto sa http://blog.cashcrate.com/wp-content/uploads/2013/08/Spring-Ahead.jpg |
Naravno da nije svaki dan bio takav, ali je bilo i takvih dana.
Sa druge strane, bilo je dana kada smo imali samo 60 putnika i "vremena na pretek". Tada su organizovali obavezno breakfast off kada jedan od konobara ne dolazi na doručak, nego tek na ručak. Taj breakfast off je bio kao vikend. Svako je na ručak dolazio odmoran kao da je bio na godišnjem :) Kako tamo ništa nije prepušteno slučaju, onaj koji je breakfast off, ima neki dodatni posao (tea time ili ako kojim čudom nema tea time-a, nadju mu oni već šta će da radi).
Jedino što mogu reći da je bilo dobro za "nas konobare" je to što je u našoj kompaniji "housekeeping" morao da pere uniforme zaposlenima (dok kod sestre u kompaniji, koja je po svemu bolja, zaposleni moraju sami da se staraju o uniformi, koja MORA biti perfektno čista i opeglana). Mozete li da zamislite da posle jednog "onakvog" dana treba još o uniformi da razmišljam? Zato sam kupila punu kesu crnih čarapa (koje inače ne nosim), jer sam veš prala jednom u dve nedelje :D
Dešavalo se da ručak bude ranije (oko 12h, što znači da smo gotovi oko 15h, 15:30h), a večera kasnije (oko 19:30), pa smo imali tu neko slobodno vreme da izadjemo napolje i eventualno popijemo kafu u nekom obližnjem kafiću.
Prvih mesec i po, za mene nije bilo ni sekunde slobodnog vremena. Pošto je to bio moj prvi ugovor tek sam učila posao, upoznavala se sa ljudima, privikavala se na jezik i na nov način života. Bilo je dosta novajlija, pa je sve teklo malo sporije, ali posle kada smo se uhodali to radno vreme se skraćivalo za pola sata nekad i sat, a slobodno se produžavalo. Kako nismo imali internet na brodu za nas zaposlene (gosti su mogli da ga koriste, ali se plaćalo 3e 1h pa ko voli nek izvoli), svaki slobodan sekund sam trčala napolje i trazila internet negde (kao narkoman drogu) samo da bih se na kratko videla sa momkom i porodicom i "napunila baterije".
Kao što rekoh, kada smo se uhodali posle nekoliko meseci, imali smo vremena malo da procunjamo po gradu. Npr, Amsterdam sam najčešće posecivala, jer smo tamo uvek imali noćenje, pa nekako stojimo tamo po dva dana usidreni. Budimpešta isto tako. Onda sam koristila to "slobodno" vreme i išla napolje, cunjala po gradu, šetala, razgledala, kupovala... Kasnije je nekako bilo više tog slobodnog vremena, a već sam se bila i navikla na taj tempo. Nekada sam ostajala na brodu i spavala, a nekada izlazila napolje...
To bi bilo to što se slobodnog vremena tiče, ako sam nešto preskočila, pitajte slobodno :)
Biće jos postova o brodu...
Hvala što čitaš :)
