PUPA senke za oci - LUMINYS SILK

Vec odavno planiram da napisem ovaj post, ali nikako da se "sloze kockice". Vise puta sam pokusavala da uslikam, ali sve nesto bezuspesno.


PUPA je jos jednom opravdala svoje ime kad je kvalitet u pitanju. Dve nijanse koje ja koristim su 401 i 200 (ostavljam link sajta za one koje interesuju koje su to nijanse). Uz moj svetao ten i svetle oci (naravno i uz ono sto nosim od garderobe) morala sam izabrati nesto sto bi moglo da prodje za svaki dan (ne smeta mi sto je sedef). Ove dve nijanse su mi delovale kao najbolji izbor. 

Senke su odlicno pigmentovane i fenomenalno se blendiraju. Meni i bez baze potraju skoro ceo dan (dok se npr mojoj sestri vec posle nekoliko sati "skupe" na kapcima - moram je ja nasminkati da vidim sta ona to ne radi kako treba :D ).
Proizvodjac kaze da se mogu koristiti kao suve i kao mokre (ja ih korisitm samo suve, mokre jos nisam probala).

Samo kod ove slike sam koristila blic

Ste se pakovanja tice, meni je simpaticno, ali zauzima mnogo mesta. 2,2 grama ove senke cete u BG-u platiti oko 1800din (ako se ne varam da je to cena). Znam da sam se sokirala kad sam videla u Jasimnu. 
Ja sam ove senke kupila u PUPA prodavnici u Bratislavi i platila oko 6-7e po komadu (na nekom snizenju), sto nikako nije 1800din. Sto se mene tice 6-7e (cak i 10e) vredi dati za ovu senku jer je skoro nemoguce potrositi je i meni traje vec pola godine, a izgleda mi kao da sam je tek otvorila (inace koristim ih svaki put kad se sminkam i u vecini slucajeva kad sminkam druge devojke). Za onog ko naleti na snizenje odlicno, ali 1800din ipak mislim da je previse.
Bicu slobodna da napravim sledece poredjenje.

Ako uporedimo ove senke sa dobro nam poznatim NAKED paletama (nasiroko hvaljenim) gde dobijamo 12 nijansi senki po 1,3g prema mojoj racunici to izgleda ovako:

NAKED         12 (senki) x 1,3g =  15,6g          (ova paleta kosta oko)  = 50e
PUPA        npr 7 (senki) x 2,2 = 15,4g             (snizena cena)  7 (senki) x 7e = 49e       
                                                                         (beogradska cena) 7 x 1800 = 12 600 din

Dolazimo do zakljucka da za istu cenu dobijemo istu gramazu, ali ne dobijemo isti broj nijansi senki. Inace NAKED je paleta, a ovde imamo svaku senku posebno sto moze biti i prednost i mana. Prednost mono senki je sto ako vam treba neka senka za kraci put, necete nositi celu paletu, nego dve (tri) mono senke, a mana je ako se bavite profi sminkanjem bice vam gnjavaza da nosite 7ovako glomaznih senki uvek sa sobom i imacete protracen prostor.

Svakao ni jedne ni druge senke ne mogu da se nabave u Srbiji (pupa po razumnoj ceni, osim da se poruce online ili da vam neko donese). Sto se kvaliteta tice (koliko sam ja imala prilike da radim sa NAKED paletom), tu su. E sad, samo je stvar onoga sta vama treba i koliko cete sta koristiti. Vise (manjih) razlicitih senki ili neke dve koje koristitite najcesce. 

Sto se mene tice kupila bih ih ponovo (bar ovu svetliju - 200) jer je stvaaaarno jako cesto koristim (ispod obrve i u uglu oka) i predivna je. Koliko god senki da imam, uvek se mi ruka krece za ovom   :)


Da li ste vi koristile neku od ovih senki i kakvo je vase iskustvo?



Hvala sto citas  :)

Čitaj dalje

Rad na brodu (recnom) 2.deo - Zivot na brodu

Za prethodni post (Rad na brodu (rečnom) - kako sam ja otišla) sam imala materijala, a tek za ovaj... :)
Sve što ću napisati u ovom postu se odnosilo isključivo na brod na kojem sam ja radila i ne znači da je tako i na drugim brodovima. Ovaj tekst je subjektivan i odnosi se isključivo na moje iskustvo.

Rastanak na aerodromu u Beogradu... Inače mrzim rastanke (bilo koje vrste) i čudno se osećam posle njih, naročito rastanak sa nekim koga voliš. Momak me je ispratio. Od kako sam prešla carinu, do Beča nisam prestala da plačem (ko zna sta su mislili putnici :D). Jako tesko mi je palo saznanje da se sa momkom neću videti sigurno 3 meseca, a možda i duže. Nisam bila u dilemi, jer imam potpuno poverenje, nego sam znala da će mi nedostajti.

Sledelo je celodnevno putovanje. Avionska karta je bila od Beograda do Beča, pa na sledeći let Beč - Keln. U Kelnu nas je čekao autobus kojim smo putovali do Lobita.

Simpaticni kekisci u avionu  :)

Putovala sam sa ljudima koje prvi put vidim u životu (osim jednog čoveka, sa kojim sam se srela jos u Zagrebu na intervjuu i bolje upoznala u Lincu na obuci - taj mi je bio nadredjeni).  

Moj nadredjeni i ja za moju rodjendansku zurku  :)

Kasno uveče autobus je stigao u Lobith. Hotel menadžer nas je dočekao, pomogao nam oko prtljaga, podelio nam ključeve od kabina i ukratko objasnio gde se šta nalazi.
"Milice ovo je tvoj ključ od sobe, bićeš u sobi sa Veronikom, ona je madjarica i jaaaako fina devojka. Lepo ćete se slagati. Izvoli". 
Onako umorna, jos u soku pomislih: "Hm, ok za početak, ako je sve tako, biće to ok." Zahvalila sam se i otišla do kabine. 
U kabini me je čekao namešten krevet (gornji, pošto su bili na sprat, ali svakako bih i ja taj izabrala, ne znam zašto svi vole onaj drugi). "Fina neka cimerka." Upalila sam svetlo (verovatno je probudila) i pokušala da se provučem do kreveta. Veličina kabine me je prilično iznenadila, ali jedino o čemu sam u tom trenutku razmišljala bilo je "Da li je krevet udoban?"

Cele sezone imala sam problema sa veličinom kabine, jer je kabina bila toliko mala da kad se jedna sprema za posao ova druga mora da je na krevetu ili da izadje iz kabine kako bi ovoj što se sprema ostavila prostora. Užas. Jedina dobra stvar je bila što tako malu kabinu spremiš za 10min kompletno. Da ne pričam o kupatilu. Dve kabine dele jedno kupatilo. Što znači da smo nas dve imale još dva "cimera" koji da naglasim NIKADA nisu ribali kupatilo. Lepe reči, svadja, pretnje, žalbe (hotel menadžeru) i traženje novih cimera...sve je bilo uzaludno. Ostalo je da se pomirim sa tim da ću do kraja sezone ribati zato što je meni bitno da ne živim u svinjcu. Cimerka (najbolja cimerka koju sam imala Veselina iz Bugarske) i ja smo posle dobijale poruke i slatkiše od "WC cimera"...

Moje drage Milica i Veselina hvala za čistoću u kupatilu. Vaš dragi komšija.

Veronika je bila izuzetno pedantna devojka (koja nikada nije dobila čokoladu :D ), ali mene nikako nije volela. Posle nekoliko dana, bez ikakvog razloga prestala je da priča sa mnom. Bila je "stari" radnik i znala je već gde šta stoji na brodu. Kad god bih je nešto pitala, ona se svaki put pravila da me ne čuje, a ja onako uporna unesem joj se u lice i pitam sve dok mi ne odgovori. I kad mi odgovori, svaki put je odgovor bio propraćen kolutanjem očima (ispale joj dabogda). Nisam se ja bunila. Mislila sam "Možda je to i dobro, svakako ceo dan radim i kad dodjem u kabinu niti me šta pita niti ja nju" i tako sam imala potpuni mir.

Pošto smo obe bile iz restorana bilo je nezgodno spremati se (u onako maloj kabini i kupatilu) jer smo se u isto vreme budile i bio nam je isti raspored. Čak se jednom prilikom ona kao najodgovorniji radnik na brodu, koji uvek ustaje na vreme, spremila za posao, videla da sam se ja uspavala (verovatno je isla na prstima da me ne probudi) i otisla u restoran. Bar da me šutnula i da je rekla "Ustaj kravo, zakasnićeš!". 
Nekoliko trenutaka kasnije probudilo me zvono telefona i glas mog nadredjenog "Je l' dolaziš?". 

Prvih mesec dana mi je bilo najteže. Radila sam razne poslove ovde kod kuće (pijaca, kafići, trgovina...i još mnogi drugi honorarni poslovi) i radim od svoje 14. godine, navikla sam da radim, ali tamo sam prvih nedelju dana plakala svaki dan i stalno su mi se smenjivale misli "Što meni ovo treba?", "Ja ovo ne mogu!", "Ja ovo ne želim da trpim!", "Zašto da trpim ovo?" pa onda "Tu sam gde sam, to sam htela, sad ćutim i trpim!", "Puno sam uložila u sve to, svaki početak je težak." Na kraju su mi se misli konačno nagodile "Dobro, ostaću tu dok ne vratim uložen novac, a onda ću odlučiti šta ću."

Moj brod je bio predvidjen za 40-45 zaposlenih i oko 150 putnika. Znači manji brod. 
Pošto je to bio početak sezone, to je podrazumevalo unos svega mogućeg na brod (to se zove LOADING). Namirnice bukvalno SVE za kuhinju, so, brašno, šećer, mleko, voće, povrće, meso...hemija za čišćenje broda, posteljine, garderobe...papiri i sve potrebno za recepciju, piće, vina, sokovi, voda (sve za bar i restoran)... Inace kod nas na brodu je stalno bio neki PARTY (loading party, garbage party, general cleaning party). Jedino lepo je bilo b-day party kada je neko od zaposlenih imao rodjendan i organizovao u CREW MESS-u (prostorija u kojoj smo imali televizor i koja je bila predvidjena za druženje i okupljanje u slobodno vreme (ako ga imate)), ali čim čuješ PARTY tebe već muka spopadne od svih ostalih partijanja. 

GARBAGE party je podrazumevao izbacivanje smeća sa broda. Stanemo svi u liniju i dodajemo plave vreće pune smeća od ruke do ruke, sve do kontejnera (na nekim brodovima to samo mornari rade, kod nas na brodu to su SVI radili). 

Tup, tup tup "CREW ANNOUNCEMENT, CREW ANNOUNCEMENT!!! GARBAGE PARTY, GARBAGE PARTY, GARBAGE PARTY!!!" Glas hotel menadžera koji nas poziva sve da ostavimo sve poslove koje trenutno radimo i da dodjemo na prednji deo broda (gde je veliki kontejner u kojem se nalaze sve te divne mirišljave plave vreće)... Za mene je to bilo nebuloza, da mi (konobari iz restorana), ostavljamo posao (npr postavljanje stolova za ručak), idemo da nosimo smeće i u istim tim uniformama se vraćamo u restoran da završimo npr postavljanje stolova  O.o  Ali tamo te niko ništa ne pita i što manje razmišljaš, vidiš i komentarišeš, bolje za tebe. Bogami prošlo je dosta vremena dok sam ja to shvatila.

GENERAL CLEANING party je podrazumevao generalno čišćenje broda jednom nedeljno. Ture su uglavnom trajale po nedelju dana. Poslednji dan posle doručka, dok gosti čekaju da se iskrcaju mi polako počinjemo sa generalnim čišćenjem počevši od slanika, preko nogu od stolova i stolica, prozori... Svako svoj deo. Mi iz restorana imali samo zadatak da restoran zablista i da se sve postavi za sledeće goste, jer nije bilo pauze. Već se znalo šta se kada radi. Stari gosti se iskrcavaju (do nekih 10-11h), a novi stižu vec oko 16h, nakon čega imaju koktel u baru i stižu na večeru (u restoran). Najdraži mi je bio EMBARCATION DAY (dan kada se razmenjuju gosti), jer je restoran jedino tada imao "obrok" slobodan. Tada smo imali najviše vremena. Kada svi ostali padnu na nos, ja sam imala vremena i kosu da operem  :D

Sve vaše navike sa kojima ste godinama živeli, ostavili ste ispred broda tog dana kada ste se ukrcali. Ja nisam mogla da zamislim da legnem obučena. Kod kuće uredno se istuširam, operem zube, obučem pidžamu (ili majicu) i legnem. Na brodu, jednom prilikom mi je (druga) cimerka, sa kojom sam se lepo slagala ujutru rekla da se uplašila za mene i da je gledala da li dišem i jesam li živa, jer sam zaspala u uniformi i kako sam legla nisam se do jutra pomerila  :D  Inače mi se desilo jednom da sam uzela mobilni da navijem da mi zvoni i zaspala sam u sekundi tako sa telefonom u ruci (naravno nisam ga navila). Opet ujutru odvratno zvono telefona i već znam da ću biti kažnjena i da ću taj dan raditi TEA TIME.

TEA TIME je vreme kada neko iz restorana ide gore u bar i pomaže njima da služe kafu i čaj i to je uvek bilo od 16-16:30h. Sada bi neko rekako "U ala ti je to kazna!", a onaj ko je bio na brodu zna koliko ti svaki sekund slobodnog vremena znači i kada imas vremena da spavas ti moraš po kazni da radiš. Verujte to je stvarno bila kazna (koju sam ja zbog mog spavanja odradjivala češće nego bilo ko drugi iz restorana). Veronika je tvrdila da sam ja povlašćena i da me nadredjeni poštedjuje jer smo svoji (pričamo isti jezik).

Ja sam bila jedina iz Srbije na brodu, nadredjeni (taj koji me po Veronikinoj tvrdnji štedeo) je bio iz Hrvatske, nešto malo iz Madjarske, Bugarske i najveći procenat posade je bila Rumunija. 

Znaci ako se sve sabere da sam otišla bez momka, da sam bila jedina iz Srbije, da sam dobila Veroniku za cimerku, da mi je kabina bila toliko mala, da mi je plata bila duplo manja nego u nekoj drugoj kompaniji (bakšiš isto)...mogla sam da se vratim kući posle nedelju dana, ali ja sam bila zahvalna što sam uopšte i dobila ugovor i tešila sam se "Pa dobro, bolje s' magarca na konja!"

Ustvari u jednom momentu shvatiš da moras biti fleksibilan kao žvakaća guma i da je najbitnije stalno se tešiti i iz svake loše situacije izvući nešto dobro :D

Za mene je bilo bitno da imam samo jednu osobu na brodu sa kojom mogu u slobodno vreme (posle napornog dana) da se popnem na "krov" broda (sun deck), lepo se ispričam uz kafu, čaj, pivo, vino... 
Posada na brodu se smenjivala brze nego što možete i da zamislite. Stalno je neko odlazio i neko nov dolazio na to mesto. Bilo je ljudi koji su ostajali i po dva dana. 
Bio je jedan slovak koji nije znao ni engleski ni nemački. Mi mu kažemo "Zove te hotel menadžer u kancelariju", on uzme sundjer i krene da riba kuhinju... Kuhinja = Kancelarija, Hotel menadzer = Sundjer... Čudan neki rečnik... Nije mi bilo jasno kako takvi ljudi uopšte prodju intervju.
Uvek se neko našao tu za mene i uvek sam imala bar tu jednu osobu sa kojom sam mogla popiti to piće i ispričati se...
Moj ugovor se "završio" kada nisam imala ni tu jednu osobu.  (o tome u nekom od sledećih "brodskih" postova)

 

Moja najdraza cimerka Vesi  :)

Vreme na brodu se računa u minutima i svaki minut ti je kao kuća. Sat ti postane najbolji prijatelj jer se ne odvajaš i stalno gledaš u njega i računaš. Vreme ti prolazi brzinom svetlosti jer nemaš vremena da se dosadjuješ. Kad radiš, zauzet si pa ti proleti, kad odmaraš samo gledaš na sat i želiš da ta sekundara ide malo sporije, ali šta zna sekundara. Kada imaš "mnogo" slobodnog vremena (2-3h) ideš napolje (ako ima uslova za to) i opet ti vreme proleti  :)  I kad sad pogledam sa ove tačke, meni je ugovor na brodu "proleteo"  :)  

Kada sam se ukrcala na brod, uveli su me u restoran, kuhinju i pokazali moje radno mesto. Tada sam prvi put videla kao to funkcioniše u restoranima i ako čitate izmedju redova shvatićete da je to bio moj prvi susret sa ovim poslom. Ne treba ni da napominjem da nisam imala pojma ni kako se tanjiri drže u ruci. Radila sam ranije kao konobarica u baru, ali je ovo skroz druga priča. 
Ukratko objasnili su mi šta je moj posao i dodelili mi jednog konobara da me nauči. Imala sam tu sreću da dobijem iskusnog konobara (i dobrog čoveka) od kojeg sam imala šta da naučim. Lepo smo se slagali nedelju dana (koliko je on bio tu da me podučava) i kad su ga prebacili u bar bila sam ostavljena na milost i nemilost  :D

Moja velika pomoc  :)

Posle sedmodnevne "obuke" dodelili su mi jednog konobara (ja sam bila pomoćni). U restoranu je radilo nas šestoro (tri konobara i tri pomoćna). Svaki konobar je imao svoju "stanicu" (8 stolova, po 6 mesta za svakim stolom) i zadatke koji su pratili tu stanicu. Svake nedelje smo se rotirali. Znači svaki konobar je imao drugih 8 stolova i druge zadatke. Cele sezone nadredjeni je pokušavao da nadje ko sa kim može da radi i stalno smo se menjali. Takodje su se menjali i konobari na brodu (neki su odlazili, neki dolazili - doduše, najmanje u restoranu... kuhinja je bila prava železnička stanica :) ). U jednom momentu, posle neka tri meseca mog boravka tamo, zamolila sam nadredjenog da me stavi sa nekim drugim konobarom jer je ovaj idiot sa kojim radim, na šta je on rekao "Milice pa ja nemam više sa kim da te stavim, sa svima si radila i sa svima si se posvadjala."  :D  

U stvarnom životu ja se ne svadjam, jednostavno pronadjem ljude sa kojima mogu i sa njima se družim, a one sa kojima ne mogu...hvala lepo dovidjenja. Nemam ja vremena u životu da se svadjam sa nekim... ali kad si zatvoren na tako mali prostor sa nekim ljudima koje su ti "dodelili", pa sa tim ljudima radiš, provodiš vreme, živiš (primoran si), moraš da se svadjaš inace aždaje te progutaju, pa ili će oni mene ili ja njih.


Ovde stajem za sada. 
Post se odužio, a nisam rekla ni pola od onoga što imam tek da napišem  :D  Ja volim sve lepo detaljno   :D




Hvala sto čitaš  :)

Čitaj dalje

PUPA Rapid Liner - ajlajner

Evo jednog proizvoda koji se nalazio u mojoj "sminka za 10min" kolekciji  :)

Kazem "nalazio" jer je na izdahu. Kupila sam ga pre nekoliko meseci (rekla bih da je to bio avgust) kada sam kupila sve od PUPA sminke iz moje kolekcije. Koristila sam ga do sada (skoro pola godine) cini mi se STALNO  :)  Neverovatno koliko 1,5ml moze da traje. Nemojte me drzati za rec, ali mislim da je bio oko 10e.

Ono sto mi se najvise svidelo kod ovog ajlajnera je sto je kao flomaster i nanesem ga bukvalno na oba oka za 5 sekundi, znaci odlican je za sminkanje na brzinu, a efekat je... ne moram ni da vam pricam koji je efekat sa ajlajnerom  :) 

Posto imam svetao ten, svetlu kosu, svetle obrve, svetle oci (da ne kazem kao duh :D ), maskara i ajlajner su pola posla.
Ono sto mogu navesti kao manu je sto nije vodootporan. Inace ne volim vodootpornu sminku, ali ajlajner treba da bude. Kad stavljam ajlajner za svaki dan, stavljam ga od pola kapka ka kraju i malo izvucem (na pocetku jako tanko da bi se na kraju zavrsio 2-3 mm debljine). 

Jednom prilikom sam se nasminkala i izasla iz kuce. Sunce je bilo nepodnosljivo, vetar je duvao, a ja zaboravila naocare. Naravno oci su pocele da suze, a ja sva kao fina sa maramicom brisem sve polako, okolo i precizno da se slucajne nesto ne razmaze. U jednom momentu mi je momak rekao da mi se sminka "malo" razmazala ili to tako treba da izgleda, nije bas siguran. Kad me slog nije udario kad sam se pogledala u ogledalo. A ajlajner se preslikao skoro preko celog kapka, senka se samo tek negde nazirala.

*(Za sve devojke koje jos nisu shvatile da mi "sitnicarimo" oko sminke zbog nas devojaka, a ne zbog momaka, sta oni znaju da li se ajlajner razmazao ili to tako treba :D ) 

Sreca pa se lako skida (dobra strana sto nije vodootporan). Uzela sam cetkicu za blendiranje (isla sam na sminkanje pa sam imala "alat" sa sobom), malo senke i "zamutila" to sve. UH! Dobro sam se izvukla.

Volim ovaj ajlajner, ali ustvari mislim da volim samo taj tip ajlajnera (kao flomaster). Svidja mi se ambalaza (bukvalno kao flomaster). Ne verujem da cu ga ponovo kupiti, trazila bih neki vodootporan (za promenu). 


Hvala sto citas  :)

Čitaj dalje

BOYFRIEND TAG - Dečko odgovara na beauty pitanja

KUD SVI TURCI TU I MALI MUJO  :D
Da se igrate bez mene?!!!  

Jos pre nekih nedelju dana videh kod blogokoleginice Le Prettiness ovaj post, a tesko zabu u vodu naterati... Jedva docekah taj dan da se vidim sa momkom i eto malo zabave i meni i vama  :)

Bila sam 5 dana na Tari, pa nisam mogla odmah da objavim post, ali nikad nije kasno za malo zabave. Inace bice uskoro i post o Tari, pa koga interesuje neka prati   ;)

A evo i njegovih odgovora:


1. Šta je tuš?
 - Neka tecnost koja moze da bude u boji i ne znam na sta se stavlja 

2. Bockalica?
 - Bockalica? To je mozda ono sto se skidaju dlacice... sa brade i tako te sitne (za depilaciju) 

3. Blend? 
- Ne znam... Nikad cuo

4. Prajmer?
- Ne znam... Mozda ta osnova, pre sminke sto ide, sto ide pre pudera

5. Bronzer?
- To znam da je deo sminke neke. To je mozda tu gde se stavlja senka, tu se stavlja bronzer

6. Šimer? 
- Nikad nisam cuo (zacudjeno gleda kao da ga pitam nuklearnu fiziku)

 

7. Šta znači mat? 

- Mozda kaaaaaooooo....   Da bude mat???  O.o Znam kad je automobil mat...  mozda da bude potpuno, bez neravnina???

8. Šta znači kada se proizvod kruni i troši? 

- Pa da se skida sa lica (kad se kruni maskara, kad se prave grudvice)

9. Šta je top coat?

- To je mozda poslednji sloj

10. Šta je smokey eyes? 
- Crne oci, crna senka

11. Šta je gel ajlajner? 
- Gel stavis na trepavice pa ti stoje uspravno, budu cvrsce (ne znam na sta je mislio :D )

12. A piling? 

- Jao piling za lice... To je tretman

 

13. Šta je to termalna voda? 

- Voda sa kojom se skida sminka

14. Šta znači komedogeno? 

- Ne znam ni otprilike (smeje se)

15. Šta je senka? 

- Vrsta (deo) sminke koji se stavlja iznad oka, ispod obrve

16. Sjaj? 

- Sjaj ti je isto za usta sto se stavlja... To je tecnost koja sija na ustima i raznih ukusa je (ne znam gde je probao te razne ukuse, jer ja ne korisitm sjajeve  :D  ), znam da je providan, znam cak i ambalaza kakva je (mada ja ne volim taj sjaj, izgleda kao silikonska usta)

17. Šta je waterline? 

- Barte neka linija, vodena... Waterline???...  Waterline???... (na glas se pita) To je neka vodena linija (mozda vrsta neke sminke, ko zna)  :D

18. Iluminator? 
- To kao da nesto popravlja, mozda naglasava nesto na licu

19. Korektor? 
- Deo sminke koji pokriva bubuljice npr ili oziljke

 20. Šta je kamuflaža? 

- I to je neka vrsta korektora koja pokriva neke delove koje neces da se vide, stavlja se oko ociju

21. Šta je to fiksator? 
- Onaj sprej na kraju sto drzi sminku sto duze

22. Koja je moja omiljena boja laka za nokte? 

- Pa ta bordo neka (mislio je na trulu visnju) 

Inace igrali smo "vesanja" i od svih reci meni je moj momak zadao rec " Bronzer"   :D

A kad smo kod momaka i ovih "zenskih" stvari evo i jedan mali "pokloncic" i uvod u jedan od sledecih postova...

Evo kako mene moj momak nasminka (bez trunke moje pomoci). Stavila sam svu svoju sminku ispred njega, nista mu nisam govorila (sta se koristi za sta) i evo kako je na kraju ispalo. Bice uskoro i detaljan post sa vise slika (i kratak filmic ako uspem da "montiram"). Sto se mene tice, jedino rumenilo je malo omasio pa sam izgledala kao isamarana, a nasminkao me bolje nego neke devojke kako bi se nasminkale :)

Hvala sto citas  :)

Čitaj dalje

Prajmeri MAC, Sephora i NYX - iskustvo

Kao što sam već ranije najavila u jednom od prethodnih postova, u ovom postu ce biti reči o MAC, Sephora i NYX bazama koje sam imala prilike da koristim.

Počeću sa NYX bazom koju sam prvu kupila. Kao i sve ostalo, dok ne probaš više različitih ne znaš šta valja. 

Reč je o NYX HD Studio Photogenic Primer-u (HDP1) koji možete kupiti u Aleksandru po ceni od oko 1500din u plastičnom pakovanju od 30ml.
Struktura je kremasta i kada se nanese imam utisak kao da mi je neka guma preko lica (ili neki lepak). Odličan je za "kućnu upotrebu", jer za tu cenu dobijete tu količinu. 
Ja ga neću ponovo kupiti, jer tražim nešto bolje. 
Da ne zaboravim da kažem, kada se nanese na lice, ten postane belji (izgledam kao duh), dok sa ostale dve baze to nije slučaj (ne menjaju "boju" lica).
Proizvodjač kaže da je ova baza dobra za sve tipove kože, ublažava bore na licu i namenjena je za fotografisanje.  
Ono što se meni ne dopada je neki čudan miris proizvoda i taj utisak "lepka" na licu.
Dobra strana proizvoda je cena i što je "Paraben free"  :)

Sephora bazu (primer) sam kupila po preporuci u Sephori po ceni od oko 1200 din za koju se dobije 15ml proizvoda (što je dosta skupo u odnosu na NYX). Kad sam ga prvi put probala, bila sam toliko oduševljena da sam išla i svima pokazivala kako je baza kao "plišana". Lepo se razmazuje i prijatna je na licu, kao da nemam ništa. Lice mi izgleda kao hidrirano kada nanesem bazu. Koža na licu se lepo zategne i pore su manje vidljive. 
Proizvodjač kaze da je bez mirisa i da nije komedogen, da je lice "glatko" i da matira. To mogu i ja da potvrdim.
Jedino što mi se ne svidja kod ove podloge je cena i dostupnost (moram da idem u BG uvek kada mi se potroši).

MAC prajmer u pakovanju od 30ml koštao je oko 30 dolara (pre pola godine kada sam ga dobila iz Kanade). 
Penaste je (i svetlucave) strukture koja se veoma lepo razmazuje i potrebna je mala količina (jedna pumpica) za celo lice (ako nanosite prstima). Ako nanosite četkom trebaće vam malo više jer se deo zadrži u četki.
Mana je sto u Srbiji ne može da se kupi. Oni hrabri neka pokušaju preko fejsa da naruče :)

Sve tri baze su se pokazale kao dobre. Sve se lepo razmazuju, ali ipak prednost po tom pitanju dajem MAC bazi. Dok sam radila sa Sephorinom bazom, ona mi je bila najdraža. Kada sam počela da radim sa MAC - ovom bazom zaboravila sam na ovu Sephorinu. Za NYX se nikada nisam vezala i neću je ponovo kupiti. 

Što se tiče postojanosti šminke, sve tri baze su se pokazale kao dobre kada sam ih testirala na svom licu, ali kada šminkam "poslovno", ne koristim NYX bazu, jer nemam poverenja u nju. Uglavnom su to MAC i Sephora i devojke su zadovoljne (kazu da im se šminka "ne mrdne" ceo dan).

Čitala sam o ESTEE LAUDER podlozi za lice, vidim da je dosta hvaljena pa sam htela da je kupim i probam. U Novom Sadu nema, kažu prodavačice da se i ne uvozi. Ako neko ima neku informaciju o ovoj podlozi, dobro će mi doci. 

Ako ste koristile neku do ovih baza (ili nekih drugih - boljih) volela bih da čujem i vas utisak.





Hvala sto čitas  :)

Čitaj dalje

Postovi koje mozete da ocekujete u februaru

Evo da vam zagolicam malo mastu i da vam najavim postove koje planiram uskoro da objavim. Zavisi od inspiracije i vremena koje cu postove prve objavljivati. 

U "novogodisnjem" postu sam najavila neke. Neke sam vec objavila, a neki jos uvek cekaju svojih 5 minuta  :)  Posto uporedo "ispitujem" neke od proizvoda hocu da budem u potpunosti sigurna i da stojim iza toga sto napisem za neki proizvod.

Dakle postovi koje mozete uskoro da ocekujete su:

- MAC, Sephora, NYX - Prajmeri/baze 

- NYX sminka (razni komadi)    :)

- Rumenila - DEBORAH vs BOURJOIS (nijanse Deborah - 58 Paprika i 59 Mogano i Bourjois 16 Love-stuck Rose i 33 Golden Lilac)

 

- PUPA senke za oci

- PUPA Rapid Liner - ajlajner 

- PUPA Professionals powder 

- Rad na brodu (recnom) 2.deo - Zivot na brodu



*Sve slike su preuzete sa interneta




Hvala sto citas  :)

Čitaj dalje

SIMPO - sinonim za (NE)kvalitet!!!

Nisam planirala da pisem post ovakve vrste, ali niz dogadjaja koji su mi se desavali, zakljucno sa ovim danas naterali su me da se na ovaj nacin bar malo smirim svoje nezadovoljstvo. Zelela sam da ispricam svima sta se meni desilo, a mislim da ce na ovaj nacin mnogi ljudi saznati, mozda se i pronaci u nekim slicnim situacijama.

Naime, 28.10.2013. godine kupila sam garnituru Porto u SIMPO-vom salonu u Novom Sadu. Cena garniture iznosila je (tricavih) 41 425din - na snizenju dok je redovna cena ove garniture iznosila 59 850din (sto je vise i od cak jedno prosecne plate u Srbiji). Resila sam da kupim garnituru jer je najvise odgovarala dimenzijama moje sobe (uklopila se), prostor je bio u potpunosti iskoriscen (kada se razvuce dobije se lezaj oko 170 x 230cm, sto morate priznati da je ipak velika povrsina). Garnitura takodje ima "kutiju" za odlaganje posteljine koja je prostrana i lepo mozete spakovati u nju svu posteljinu koju koristite tih dimenzija (veliku posteljinu). Sve sjajno i bajno, savrseno!
Evo i u "Kuriru" garnitura na snizenju, gde je redovna cena 63 850din.

Slika skinuta sa neta. Ovako izgleda, samo sto je moja umesto belog dela, crna.

 Kada sam odlucila da mi treba garnitura i kada sam krenula u potragu (negde pocetkom oktobra) bila sam spremna da dam i vise novaca, ali da uzmem nesto sto je kvalitetno. Kada sam videla tu garnituru, pa jos u SIMPU, pa jos na snizenju, nisam razmisljala dalje. Znala sam da je to ono sto ja trazim. Jos mi je i tetka rekla "AAaaaa nemoj uopste razmisljati, mi imamo njihovu garnituru vec 100 godina i odlicnog je kvaliteta!!!". Jedino je boja bila problem. Ono sto su oni tada imali na raspolaganju bila je garnitura u kombinaciji bela eko koza i bordo stof... To nikako nije bilo ono sto sam ja trazila. Ta garnitura je bila u BG, a ljubazna prodavacica mi je objasnila da mogu da odem i u NS da tamo porucim i da ce mi oni besplatno dostaviti, jer ako je kupim u BG onda se moram pobrinuti sama za prevoz. Kako ja nisam htela te boje, otisla sam u NS i rekla gospodji koja tamo radi da ako budu dobijali nesto novo da me zove da cu doci da uzmem. Pred kraj meseca (kada se akcija/snizenje vec zavrsavala), pozvala sam da proverim da li su dobili nesto novo. Odlicno, crno - siva, nije lose, uklopice se u sobu. 
Rekli su mi da je isporuka za nedelju dana. Od tog momenta krece "igranka" za mene.

Sedmi dan uvece sam nazvala da proverim sta je sa isporukom, jer je vec trebalo da stigne, a niko mi nista ne javlja. Ljubazni prodavac je rekao da ce je doneti sutra (ako bude mesta u kamionu) izmedju 10h i 14h. 14:05 ja nazovem da vidim sta je sa tim jer mi se opet niko ne javlja bar da kaze da ce kasniti. Opet isti ljubazni prodavac me zamoli za malo strpljenja jer su se zadrzali u Veterniku na nekoj montazi. Stigli su oko 15h i proverili kuda treba da unesu garnituru. Covek je pogledao uz stepenice (moja soba je na spratu) i rekao "Ako ovo ne moze ovde da prodje mi je ostavljamo tu gde je!" (na sred dvorista). Ja ga pogledam onako u soku, jer je bio prilicno otresit i kazem "Molim?!". Kaze on meni "To sto ste culi!"... Tog momenta mi se digla kosa na glavi. Naravno ostavili su garnituru na sred dvorista i otisli (znaci kod mene su se zadrzali citavih 15min). 
Nazvala sam salon u Novom Sadu i pitala sefa o cemu se radi i objasnila da takva firma mora da "obuci" radnike za neku osnovnu komunikaciju sa musterijama. Jasno je da nekome ko vozi kamion i raznosi namestaj ne treba diploma fakulteta da bi to radio, ali neku osnovnu kulturu ophodjenja bi bilo pozeljno da ima. Sef mi se kulturno izvinio i objasnio da oni nisu duzni da nose namestaj ukoliko za to nema uslova. Zahvalila sam mu se. Garnituru smo uneli preko terase.

To je bio neki cetvrtak cini mi se. Daska od garniture koja drzi sine (za izvlacenje duseka) se odvalila u subotu. Naravno otisla sam da reklamiram. 
Moram da kazem da su ljudi koji rade u NS izuzetno ljubazni i da su mi izasli u susret svaki put. Objasnili su mi proceduru koja je podrazumevala cekanje do daljnjeg (jer oni dolaze iz Vranja dva puta mesecno). Dobro. Proslo je i to vreme cekanja, dosli su majstori, popravili to sto je otpalo, usrafili, ulepili i otisli.
Nije proslo nedelju dana, daska koja drzi taj dusek koji se izvlaci (lesonit ploca) je upala. E tada sam vec poludela. Sa racunima sam otisla u Simpo i rekla da ne zelim da mi popravljaju nego da dodju i odnesu garnituru i da zelim da mi vrate novac.

Naravno sve moze, ali opet procedura koja je ovog puta podrazumevala da majstori izadju na teren i kada dodju da ja insistiram da mi vrate novac, oni naprave zapisnik i to se dalje prosledjuje. Cekala sam skoro mesec dana.
Danas su me nazvali i rekli "Mi smo tu u NS, dosli bi za pola sata." Rekla sma da nisam kod kuce i da mogu doci tek za dva sata. Rekli su ok. Posle dva sata kad sam stigla kuci, tata mi je rekao da su vec bili, popravili i otisli, na sta sam ja kao izbezumljena pocela da divljam po kuci. Od besa sam pocela da placem. 
Pre svega kakav je to nacin da ulaze u moju sobu i popravljaju bez mog prisustva, ako smo se dogovorili da cu ja vec biti tu. Druga stvar, kako moze da im potpise reklamaciju neko ko veze nema sa garniturom. JA sam garnituru birala, platila i reklamirala, JA treba i da je potpisem.
Nazvala sam ih i zamolila da se vrate i da napravimo zapisnik da sam nezadovoljna kvalitetom i da zelim novac nazad, na sta oni naravno nisu pristali. Nazvala sam poslovnicu u Novom Sadu gde je ljubazna zena dala sve od sebe da me smiri i rekla mi da dodjem sutra da resimo problem.
Sestra je uzela telefon i nazvala majstore iz servisa. Zao mi je sto taj razgovor nisam snimila. Radnici su bili toliko neljubazni, drski, bezobrazni i prosti cak su nas i vredjali.

Jos sam cula da nisam jedina koja je imala lose iskustvo sa nadaleko cuvenim SIMPO-m. Ocigledano ne znaju da ne mogu dugo ziveti od stare slave. U SIMPU danas placate samo IME, a kvalitet mozete naci mnogo bolji kod bilo kog drugog proizvodjaca. Za te pare koje sam ja dala, trebala je potrajati bar godinu, dve. Kazem BAR!

Radila sam u inostranstvu, prosla obuku za "Complaint Handling", nakon cega smo se morali pridrzavati toga jer svako ko je odstupio dobio je u najmanju ruku opomenu, neretko i otkaz.
Kod nas u Srbiji ocigledno to ne postoji i zaposleni mogu kako hoce sa kupcima. 

Sto se mene tice, posle ovako loseg iskustva, sigurno necu vise ni uci u taj salon.
Nadam se da je bar nekome ovaj tekst bio od koristi. Ako je neko imao slicno iskustvo drago ce mi biti da sazna da nije jedini.


**************************


Azuriram informaciju... Danas 02.04. 2014. odneli su garnituru (koja je opet pukla) i vratili mi novac...















Hvala sto citas  :)

Čitaj dalje